Анали Правног факултета у Београду

385

ГРАБАНСКА ОДГОВОРНОСТ НАШИХ ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

дених одредаба уводног и ошлхег карактера које се тичу граЬанске одговорности и обавеза самосталних организација правних лица, поменути Осповни закон садржи о томе и извесне посебне одредбе. Њих ћемо овде, такоЬе, на одговарајући начин, укратко приказати и проучити. Об им граЬанске одговорности ових организацией. По поменутом Закону за своје обавезе самостална организација нравно лице одговара до внеине вредности средставэ ко ja користи и којима располаже, средства која je из свог дохотка или својих фондова унела у заједничке фондове предузећа и гредстава која je уложила у друге самосгалне организације нравна лица у саставу истог предузепа, осим средстава која je на њих пренела по основу испоручених производа или извршених услуга (чл. 366, ст. 1). Посебне одредбе по овоме питању предвиђене су за случај тзв. супсидијарнг одговорности. То ћемо из даљег излагања видети. Y схвари реч je ту о једном виду помоћне, секундарне (споредне) или јемачке одговорностн. 3. Посебно о cyncudujapHoj одговорности самосталних. организагџца удруженог рада у предузећу са свойством правног лица. Нашим Основним законом о предузећима предвиђена je и могућност постојања тзв. супсидијарне одговорности самосталних организација правних лица. По томе Закону, найме, статутом предузећа може се предвидети: да се обавезе самосгалне организаиије правног лица измирују из средстава предузећа (заједнинких фондова и других средстава) и средстава других самосталних организацией правних лица у саставу истог предузећа. ateo се не могу измирити из средстава организације главног дужника. Такав случај, односно облик имовинске одговорности назван je по истом Закону супсидијарном одговорношћу (в. ст. 2, чл. Збб). Y ствари, ту имамо један посебан вид тзв. ограниченог законског јемства. Супсидијарна, пак, одговорност за такве обавезе, тј. за наведене обавезе из става 2, чл. 366 истог закона, може се предвндети и уговором закљученим нзмеђу предузећа и самссталне организације правног лица, као и уговором заклученим између појединих самосталних организација правних лица у саставу истог предузећа (чл, 366, ст. 3.). Постоје, дакле, односно могу постојати, две врете ове супсидијарне одговорности и то: статутарна и уговорил супсидијарна одговорност. Право супсудијарних дужника на регрес. У горе наведении случајевима супсидијарне одговорности (из става 2. и 3. чл. 366) поменутог Закона, статутом односно уговором одређује се и обим супсидијарне одговорности (до одређеног износа, на равне делове, и др.) и одређује се право на регрес за исплаћене износе по основи супсидијарне одговорности (став 4, чл. 366 истог Закона). Према томе, супсидијарно одговорна лица јесу стварно тзв. регресни дужпици, унеколико слични оним из меничног права. Њихова обавеза везана je и условлена обавезом гдавног дужника, те са гьом заједно и престаје, као што без н>е не може ни постати ( 4 ). О праву

О) В. о свим овим обавезама поближе у нашој књизи: Ochoghu облшационог права Општи део, Скопје 1956, стр. 52 и след. Код нас, по нашем облигационом праву, нема тзв. јемца њштца, већ постоји тзв. доб ронинство дискусије, тј. могућпост претходног упућивања на главног дужника. Тако су и наши јемни у ствари тзв. супсиднЈарни дужници.