Анали Правног факултета у Београду

386

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на регрес говорићемо још у вези са солидарном одговорношћу самосталних организација правних лица у саставу предузећа. Постојање супсидијарне одговорности предузећа и самосталних оргаиизацпја правних лида и обим ове одговорности утшсују се у регисхар код суда. И промене у погледу супсидијарне одговорности уписују се у судски регистар, a њихово правно дејсхво у погледу трећих лица почиње наредног дана од дана објављивања ових промена у „Службеном листу СФРЈ”. Y погледу одговорности за обавезе из уговора који су закључени пре ових промена, примењују се одредбе статута односно уговора које су важиле пре ових промена (чл. 36 г поменутог Закона). Регистар о коме je овде реч води окружни привредни суд (чл. 184. истог Закона). Солидарна одговорност као један вид супсидијарне одговорности. Као што то из овде до сада наведених и других законских одредаба и прогшса јасно проистиче, супсидијарна одговорност наших привредних оргаинзација je, заиста, веома изнијансирана и разноврсна. То нарочито важи за самосталне организације правна лица. Тако, по нашем Основном закону о предузећима: предузеће, • као што je то раиије већ напоменуто, одговара до одређене висинс за обавезе из послова које je оно закључило и за друге своје обавезе. Но, ако се из тих средстава обавеза предузећа не може измирити солидарно одговарају самосталне организације правна липа у саставу предузећа (чл. 366). Y овом случају се, дакле, солидарна одговорност наших самосталних организација правних лица у саставу предузећа појавл>ује као један посебан случај њихове супсндијарне одговорности. Y поменутом пак, делу професора Константиновића ( скици Законика) под насловом „Одговорност выше лица за исту штету”, предвиђене су и одредбе о установи солидарне одговорности за накнаду штете, као и праву исплатиоца на регрес. По тим одредбама найме: за штету коју je више лица Iтроузроковало заједно, одговарају сви учесници солидарно. А подстрекач и помагач, као и онај који je помагао да се одговорна лица не открију, одговарају солидарно са њима. Одговарају солидарно за проузроковану штету и лица која су je проузроковала радећи независно један од другог, ако ce не могу утврдити њихови удели у проузрокованој штети. Када je, пак, несумњнво да je штету проузроковало неко од два или више одређених лица, алп се не могу утврдити ко je je од њих штету проузроковало, онда одговарају солидарно (чл. 165). Y овим одредбама je, по нашем мишљењу, дато у ствари и једно научно и стручно објашњење саме институције солидарне одговорности уопште, као и њена стварна намена и функција, тј. разлог и цил. њеног постојања. И зато, ове одредбе имају несумњиво, перед законодавно-практичне, и своју одређену правно-педагошку вредност и знача ј. Уколико се пак тнче исплатиочевог регреса, по тим одредбама солидарни дужник који исплати више него што износи његов део може тражши од сваког од осталих дужника да му накнади оно што je платно за њега. Колико износи део сваког појединог дужника, одреВује суд, с обзиром на тежину гьегове кривице. Y случају немогућности да се утврде делови дужника, на сваког пада једнак део (чл. 166). Ове одредбе поменуте Скице о регресу, тј. о исплатиочевом праву на регрес, несумњиво су пра-