Анали Правног факултета у Београду

387

ГРАБАНСКА ОДГОВОРНОСТ НАШИХ ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦША

вилно дате и целисходне. Оне су такође у складу и са једном од познатих основных идеја нагаега југословенског облигационог односно граЬанског права, као и нашег имовинског права уопште, са идејом привычности. Посебну пажњу заслужу)е несумњиво и горе наведена одредба исте Скице, која се тиче улоге и функдије суда у таквим и сличним случајевима. Она нас, управо, подсећа и на једну другу, сличну одредбу из области нашег граЬанског процесног права или, тачније речено, нашег Закона о парннчном поступку од 1956. године, из поглавља о доказима и извоЬеььу доказа. По тој одредби найме: „Ако се утврди да странци пргшада право на накнаду штете, новчаыи износ или на заменљиве ствари, али се висина износа односно количина ствари не може утврдити или би се могла утврдити само са несразмерним тешкоћама, суд he о овом одлучити по слободној оцени" (чл. 212). Ова се законска одредба односно слободна су дека оцена не тиче доказывала или утврЬивагьа чигьешща на којима се одређени тужбешг захтев заснива и из којих проистиче, већ се тиче утврђивања саме висине или количине таквог захтева, чије je постојање иначе доказано и несухмњгшо. Зато нас таква оцена суда унеколико потсеђа и на познато учење или теорију о тзв. слободној или дискреционој оцени или тзв. дискреционој власти. Подношење и садржина тужбе у случају супсидијарие одговорности. Тужбом против самосгсише организације правног лица, као главног дужника, поверилац може обухватити као туженика и друге самосталне организације правна лида у саставу истог предузећа, као и то предузеће, ако су они супсидијарно едговорни за обавезе главног дужника (чл. 36д став 1). Y томе, пак случају, тј. у случају из става 1. овог члана: поверилац у тужби oôpehyje по свом избору редослед по коме ће суд обавезати супсидщарно одговорне туженикс ако се поверилац не буде могао намирити из средстава првотуженог, управо из средстава главног дужншеа као првотуженог (чл. 36д, став 2). Ове одредбе, тј. одредбе става 1. и 2. овог члана, важе и у погледу супсидијарне одговорности самосталних организација правних лица за обавезе предузеЬа у чијем су они саставу (став 3, чл. 36д истог Закона). Озде имамо у ствари један посебан вид тзв. пасивног супарничарства, о чему се као што je познато поближе учи у граВанском процесном праву односно у парннчном поступку. По нашем пак Закону о парничном поступку: „Главны дужник и јемац могу бити заједнички тужени ако то није у противности са садржином уговора о јемству (чл. 187). Као што ћемо видети, са питањем илювинско-правне одговорности самосталних организација правних лица, у вези je и питање отварања стечаја. То je предвиђено истим законом ( 5 ). Супсидијарна одговорппст и стечај над имовином самосталне организације правног лица и предузећа. По нашем Основном закону о предузећима, према самосталној организацији правном лицу може се отварати стечај по Закону о принудном поравнању и стечају (Службени лист СФРЈ”, бр. 15/65), ако за њене обавезе није установлена супсидијарна одговорност, или ако се поверилац не може намирити по основу супсидијарне одговорности ни из средстава предузећа и других самосталних организација

(s) В. нашу књигу: Осиови на граганската судска поставка Парнпчна посташ;а, Скопje 1968, стр, 275.