Анали Правног факултета у Београду

390

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Иначе, поменутом скицом обухваћена je стварно и, у одговарајућој мери, регулисана целокупна облает одговорности за проузроковање и накнаду штете, са свим њеним значајнијим видовима, питањима и проблемима. Овој нравно ј области je управо као што се то са разлогом могло и очекивати - посвећен један посебан, друти одел>ак првог дела, са укупно 45 чланова (чл. 123 —167). Y првом одељку овога дела налазе се опште одредбе о утоворима (чл. 1—122). По нашем мишљењу, овим одредбама, с обзиром и на дати општи наслов исте скице, могле би, у систематском погледу, претходити извесне одредбе уводног и општег карактера, које би се тицале облигација односно предмета облигационог права као целине. МеЬутим, с обзиром на тему ових наших разматрања, нас овде у ствари посебно ннтересује питање грађанскоправне или имовинскоправне одговорности правних лица, као и начин и обим његовога законског регулисазьа. Томе, пак, питању у поменутој законској скици посвећено je посебно поглавље. Истина са свега једним планом, 146, који у целости гласи; Правно лице одговара за штету коју његови органи проузрокују у вршењу и поводом вршења својих функција. 2. Ако у одређеном случају није што друго наређено, оно има право на накнаду од штетннка, ако докаже да ce штета догодкла неговом кривицом”, (чл. 146). Ове одредбе су, по свом обиму, истина доста кратке, али су несумњиво прецизне и јасне и пуне садржине. А довольно су и уопштене, тако да би се, и овакве како су сада формулисане и дате, углавном могле, вишз ми мање, применити на сваки постојећи вид или облик правних лица. Но, ипак, сматрамо да би у коначној редакцији истог поглавл>а требало предвидети и извесне одредбе, начелног и општег карактера, које би се тицале одговорности организација удруженог рада у радној организацији, а посебно самосталних организација удруженог рада у привреди са својством правног лица. 5. Питшье одговорности. привредних организација прсма друштвеној заједници. Овоме правном питан, у, мислимо до сада се ни je поклаљала довољна пажња. Мсђутим, после доношена новог Устава од 1963. године и нему одговарајућих нових правних одредаба и прописа, и обо питане се појављуje у извесној новој светлости. Поред осталог, указује се и на потребу и корисност неговог ближег научног и стручног хтроучавана, па и што скоријег законског регулисана. То je све, више или мање, одређено и условлено познатим јачањем економске самосталности наших привредних организација и установа, тј. јачанем њихове самоуправности. То je несумниво. По нашем мишљењу, пак, правилно je констатовано: да се данас са основой може говорити и о овоме виду грађанске одговорности, и то не само са сощюлошког, већ и са правног гледишта. А та су два гледишта, разуме се, бар унеколико, вазда међусобно условлена и зависна. Али, да би таква једна одговорност могла да буде и практично прихватљива и корисна, требало би je на један одшварајући, целисходни начин правно регулисати, избегана јући при томе евентуално претеране строгости. Перед осталог, треба имати у виду и чиненицу: да би сувише строга грађанска одговорност у овој области, тј, због неправилног коршпћења односно оштеliei-ьа друштвене имовине, могла у пракси да има и дестимулативно дејство, управо, могла би да негативно утиче на рад привредних организација у ни-