Анали Правног факултета у Београду

394

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штва, при чему ћемо обратити пажњу на неке моменте тих тштања који нису узети у обзнр у радовима аутора који се расправљали овај проблем. Узимањем тих момената у обзир добија се донекле другачија представа о овом проблему од оне коју дају ти радови о њему. Појсш интердисциплинарног испитивања преступништва. Термин „интердисцшгаинарно” испитивање преступништва поникло je у западној крнминологији С 1 ). Под интердисциплинарним (међудисциплинарним) односно вишедисциплинарним истраживањем у том смислу се подразумева проучавање криминолошке појаве са гледшпта посебних криминологија и других дисциплина које се баве испитивањем преступништва. Ближе одреЬегье овог методолошког проблема састоји се у следећем: Приликом проучавања условљености преступништва одређују се и обједињују у што je могуће више хомогену целину научни аспекти и координирају методн у зависности од функционалних односа чинилаца преступништва. Истраживачки метод се на тај начин појављује као слика предмета који ce испитује ( 2 ). Y емпиријском истраживању ово ce постиже тиме што ce у смислу усвојених теорнјских поставки, те у зависности од природе предмета, циља и обима истраживагьа, ангажују специјалисти различитих струка (социолози, психолози, правници и др.). Ова методолошка операцнја назнва се у радовима аугора који обрађују овај проблем интер дисциплинарним приступом, док ми сматрамо да je ту у ствари реч о једној моднфикацији дијалектичког поступка. Али то, како ћемо из даљег излагања вндети, не значи да се дијалектичка и ннтердисдиплинарна концепција о криминолошком испитивању преступништва, ко ja je поникла у западној криминологии, не разликују. Интер дисциплинарно испитивање претступништва обидно се везује за емпиријско истраживање. Међутим, тај проблем ce поставља и приликом криминолошког испитивања преступништва у кривичној пракси, јер се и у том домену утврђују криминолошке чињениде, при чему je такође потребан интердисциплинарни поступак. Ово се чини ради примене надела индивндуализације кривичних санкција и поправљања преступника, ко ja су усвојена у савременом кривичном праву. Y пракси се то постиже тиме што се приликом испитивања личности преступника (експертнзе) такође ангажују спедијалисти (вештаци) различитих струка ради утврђивања криминолошких чшьеница уколико кривични органи сами не утврђују те чшьенице када нису сувише сложене, што зависи од њихове природе и обима криминолошког испитивања личности преступника (*).

(1) М. В. Liiszki истине да je овај термин усвојен после озбил>ног разматрања при чему је установлено да je погоднији од пзраза „мултидисшшлинарно". Наиме, префикс „интер” указује да има више дисциплина и да je у питању интеракдија, док израз „мултидиецплинарио” означава само да има више дисциплина. О томе видети М. В. Luszki, I nteräisciplinary Team Research p. 13; Wolfgang и Ferracuti (The Subculture of violence p. 3) cvrepupajy употребу израза интеграцп ja уз образложење да он треба да значи вшпе од ннтсрдисщш.шнарне сарадње # Y нашој терминологией употребл>ава се перед ових и чзраз криминологи ко испитивање. Он означава испитивање преступншитва са разнпх научних аспеката. Y крпвшшој пракси се у том смислу употребљага израз крилшнолошка експертиза, Y току дал>ег нзлагања ми ћемо употребл>авати raj термин када испитивање преступништва посматрамо са стране његове структуре.

(2) Dr Gerhard Stiller: Methoden der socialisti sche kriminologie S. 1.

(з) О појму и ррстама крпмшголошких чшьеница, видеги др Вукашнн Пепшћ: Основы гграктпчне истраживачке криминолоиже методологије, стр. 22.