Анали Правног факултета у Београду

395

О ИНТЕРДИСЩШЛИНАРНОМ ИСПИТИВАЊУ ПРЕСТУПНИШТВА

Но, било да je реч о испитивагьу појединачног преступништва у практична сврхе пли о емпиријском истраживању, потребно je претходно анализирати појаву и утврдити њсне научна елементе и везе. На основу резултата анализе организује се испнтнвање преступништва са становишта одговарајућих дисвдшлина и координирају методолошки постухщи. Ову методолошку операцију називамо интердисциплинарним приступом у ужем смислу. Али интердисцинлтшарни приступ није ограничен само на почетну теоријску фазу него целокупан пронес истраживања преступништва има интердисциплинарни карактер. Израда истраживачког пројекта, прикупљање података о криминолошкнм чињеницама и извођење закључака на основу њих има гштердисциплинарни карактер. Број гледишта са којих се испитује преступништво зависи од природе теме, нивоа и домена испитивања преступншнтва. Са вшпе научнтгх аснеката се испитује преступништво ако je реч о етиолошком а не о дескриптивном нивоу испитивања. Питање интердисциплинарног исшгтивања преступништва поставл>а се на спецнфичан начин у пракси и емпиријском истраживаььу. Ово у првом реду због тога што се у пракси с обзиром на циљ испитује појединачно, а у елширијском истраживању, масовно преступништво. Тиме je у основи условлена специфичност интердисциплинарног испитивања преступништва у пракси и емпиријском истраживању. С обзиром на то приликом теоријског разматрагьа проблема потребно je утврдити какви се захтеви посебно постављају у вези са интердисциплинарним испитивагьем преступништва у кривичној пракси и емпиријском истраживању. Међутим, и поред ове специфичности, питање интердисциплинарног испитивања преступништва се у основи поставља на сличаы начин у пракси и емпиријском истраживању. Ово потиче отуда што се у оба та домена утврђују криминолошке чшьенице и што се то утврђивање заснива на истоветним методолошким постулатима ( 4 ). Ова методолошка веза потиче из односа појединачног и масовног преступништва, који се логички своди на однос појединачног и општег. Стога je за сагледавање овог проблема у целини потребно размотрити га кроз теорију, кривичну праксу и емпиријско истраживање. Порекло и развој интердисциплинарног испитивања преступништва се везује за новије време, па га извесни криминолози узимају као продукт нашег времена (’). Ово стога што je интердисциплинарна концепција практично дошла до изражаја у новије време када се испнтивању преступнигптва приступило у пракси и емпиријском истраживању са различитих научних гледишта. Поред тога, аутори који обрађују овај проблем обично не узимају у обзир његов ранији развој, а нарочито промену дијалектичког ме-

(4) Основни постулата кримпиолоиже као и других истраживачких методологија јесу објективност, поузданост, прецизност, општост и систематичност. Y крнвичном поступку утврЬиван>е чшъеница такође се темељи на извесним постулатима. То има за цил> да обезбеди њихову поузданост. Међутим, та начела hhcv у кривичном поступку формулисана на истоветан начин као у методологији. Посгепепо увођење научних метода у кривичну праксу водићс њиховом зближавању. Ово стога што je то један од начела који су усвојени у савременом кривичном праву.

(О М. В. Luszki цитирани рад п. 13.