Анали Правног факултета у Београду

тода у проучавагьу друштвених појава, иако о томе постоји обимна литература ( 6 ). Гледано историјски, схвавање међусобне зависности друштвених појава које у ствари лежи у основн интердисциплинарне кондешдије потиче још из античког доба. Оно je тада поникло у облику дијалектике, те представлю спонтани вишедисциплинарни приступ у сагледавању сложености појава. Иако у оно време нису биле развијене науке путем којих се данас испитује преступништво, образовни људи античког доба поседовали су извесно енциклопедијско знање из тих наука и помоћу гьега закључивали о сложености појава. Y радовима аитичких филозофа који су се бавили питањем сазнања појава истакнуто je да приликом њиховог објашњења потребно разматрати их у међусобној зависности и динамици, односно дијалектички. Y Хипократовој медицини ко ja се развијала под утицајем дијалектике сматрали су да се нарав тела као и нарав душе може разумети само ако се проматрају као дело јединствене целине. Мада дијалектички метод у оно доба, и дуже времена касније није добио ширу конкретизацију у испитивању друштвених појава, он није ишчезнуо него je захвал>ујући својој методолошкој валидности наставио да ce развија. Пуну методолошку потврду у друштвеним наукаЈма постигла je дијалектика y марксистичком дијалектичком методу. Од тада ce у друштвеним наукама испољавају две основне методолошке оријентације или приступи. Једна од гьих полази са мање или више доследности од марксистичког дијалектичког схватања, а другу чини скуп различитих теоријских и методолошких схватања која преовлађују у буржоаској филозофији и друштвенгсм наукама, како ову називају присталице дијалектнчког учења ( 7 ). Под утица ј ем те две концеппије и других чинилаца развија се и савремена криминологија, тако да се још не може говорити о јединственој криминолошкој наувдг како то извесни узимају. Сагласно томе постоји разлика између интердисциплинарног испитивања преступништва са становишта у запади ој криминологији иса становишта марксыстичке дијалектике. На развој интердисциилинарног нспитивања преступништва угицали су и друга чиниоци а не само друштвене науке, како се то узима у већини радова који обрађују овај проблем. Yrrpaso утицај тих чшшлаца има примаран значај, јер се у зависности од њнх развијала и развија криминолошка теорија и методологија и то на следећи начин: Због штетних последица криминалитет има посебан друштвени значај и тиме на одређени начин привлачи друштвени интерес више него мно re друге соцнјалне појаве. Због тога се одавно радило на сузбијању преступништва. Посебно je пптање што je тохм сузбијању недостајала одговарајућа научна основа и друштвена акдија, као што и данас у многоме то недостаје. Y ту еврху се приступило тражењу узрока појсдиначпог и масовног преступништва пре него многих других друштвених појава.

(6) Од аутора који обра Вују овај проблем днјалектички метод узима у обзир (на одреЬени начин) И'. Карр. О томе вндети М. Каљевић: Један прилог нсшггивању теоријских претпоставкн иитстрације наука о човеку, Социолошја 1965/3 стр. 133.

(:) Ово разликовање се вшпе не може узети као апсолутно, jep има тсоретичара у западне) криминологнји који приликом разматрања појединих кримиь-олошких питања полазе од днјалектичког схватања. Исто тако се може сматрати диј алектичким све оно што се као такво декларише.

396

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА