Анали Правног факултета у Београду

397

О ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОМ ИСПИТИВАЊУ ПРЕСТУПНИШТБА

Практичны разлози условили су развој методике испитивања преступнипггва у кривичној пракси и емпиријском истраживању. Y кривичној праксн утврђивање урачунљивости повукло je медицинско и психијатријско, а после тога психолошко и друга испитивања преступништва, тј. одреЬени интердисциплинарни приступ. Тежња за превентивным сузбијањем криминалитета условила je да испитиване преступништва, као масовне појаве, почне раније од многих других друштвених појава. Гери и Кетле су већ тридесетих година деветнаестог века применили статистички метод у испитивању преступништва и тиме спровели одређени интердисщшлинарни поступай у неговом проучавању. Y томе je Енгелс дале отишао. Y „Положају радничке класе у Енглеској” он je статистички применио неке математичке методе, опнс, дефипидију и уопштавање, на начин како се то мање-више и данас чини у истраживању друштвених појава. Према томе, када се говори о пореклу и развоју интердисцнплинарног испитивана преступништва потребно га je приказати у целнни а не парцијално. Основна питања која се постављају у вези са интердисциплинарним испитивањем преступништва и начин на jcoju се раиавају та питања. Прво и основно питање које се поставља у вези са интердисциплинарним испитиванем преступништва јесте одређиване дисциплина путем којих ce нма испитивати преступншптво у емпиријском истраживању н кривичној пракси. Од начина решена тог питана зависи решавање осталих методолошких питана овог проблема. Пошто постоји марксистичко дијалектичко учене и учене западных теоретичара о криминолошком испитивану преступништва, потребно je приказати начин на који се решавају основна методолошка питана интердисщшлинарног испитивана преступништва у смыслу тих учена и каква je даља перспектива тог испитивана. Ово и због тога што се по једном и другом схватану преступништво испитује са више дисциплинских гледишта. МеЬутим, ако се размотре ти аспекты и улога која се придаје појединим дисциплинама у гфоучавану преступништва по једној и по другој концепцији, види се да међу нима постоје значајне разлике. Оне потичу од различитих схватана криминалитета, а самим тим и криминологије као науке (“). Те разлике повлаче различите методолошке приступе у испитивану преступништва. Y кршошологији западнях теоретичара постоје различита схватана о узроку преступ[шштва, а то се одражава и у њиховој интердисциплинарнсј концепцији. За ту криминолошку оријентадију карактеристичан je на

(8) У одређивању криминолошје као науке испол>ила су сс код западних теоретичара два схватања. По једпом je криминологија група дисциплина коју чине криминална антрополошја, кримикална социологиЈа, криминална психологија, криминална политика и друге специјалне криминологи je. По другим схвататьу криминологија представка синтезу тих дисциплина. Интер дисциплинарна концепција која je поникла на Западу потиче из схватања криминологи je као сиитетичке пауке. О криминологији као групи наука и као синтсшчкој науци зидети: Др Милан Милутиновић, Криминолошја, стр. 13. Насупрот овима постији схватање криминологије која полази од марксистичке диалектике. Оно сматра криминологију науком о структури (саставу) дипамици, узропима, методима проучавања и средствима сузбијања преступништва. По том схватању она je тесно повезана са филозофијом. екопомском науком, психологи ј ом, кривичним правом и другим друштвеним иаукама. О томе видети. Криминологии, стр. 7, Москва 1968.