Анали Правног факултета у Београду

403

О ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОМ ИСПИТИВАЊУ ПРЕСТУПНИШТВА

њима недостају јединствени појмови и теорије. Услед тога посебне криминологије нису оствариле научну потврду о многобројним криминолошким питањима KOja су предмет њиховог испитивања. To je разлог што аутори концепдпје о криминолошкој интеграцији не могу да конкретизују своја схватања на одређеним криминолошким питањима. Поред тих постоје о криминолошким питањима схватања у смислу марксистичког дијалектичког метода, ко ja на супрот схватањима у специјалним криминологијама, сматрају своја схватања релевантним. Y таквој ситуацији поставља се питание да ли je могуће и на који начин интегрисати хетерогена схватања и теорије у смислу концепиије о инхеграцији у криминологии. На пример, поставлю се питаъье на који начин се може интегрисати Фројдово учење о понашању човека по коме je оно условњено његовим несвесним језгром (слојем) са различитим другим схватањима о том питању, која се не слажу са Фројдовим. Y вези са питањем интеграције у крнминологији потребно je узети у обзир и следећи моменат: Интеграција појмова се може изводити по правилима о синтези, јер je интеградија други назив за синтезу. Синтеза je метод опште методологије a састоји се у схватању делова као хомогене целине односно у сједигъаватьу тих делова. Од неколико видова синтезе за интердисциплинарно испитивање пресхупништва релевантно je у првом реду разликовање синтезе у објективном и субјективном смислу. Синтеза у субјективном смислу мора полазити од синтезе у објективном смислу, јер она оперише реалним елементима. Сходно томе, ако хоћемо синтетизирањем да одредимо неку криминолошку чињеницу, онда се мора поћи од њихових реалних свој става, а не од различитих и често противречних теоријских поставки посебних крилишологија, чије концепдије нису чињенично и теоријски засноване на схватању пресхупништва као сложене друштвене појаве. Yca6a једносмерне оријентације посебне криминологије нису оствариле поуздане научне резултате до тог степеыа да би се синтезом дошло до теоријског и метод олошког система који би методолошки био одговарајући за испитивање преступништва као комплексне друштвене појаве. Ово у толико више што криминалитет поред извесних заједничких свој става цредставља нстовремено разнородну друштвену појаву. С обзнром на изложено, сматрамо да je интеграцију као метод потребно разматрати у оквиру синтезе, јер све оно што се по правилима о синтези и уопштавању не може спојити, има карактер механичког сједињавања. Питање интеградије о којем je овде реч, поставља се и у односу на социологију, на посебне гране психологије и друге дисциплине које проучавају човеково понашаље. То питање се поставља у оквиру марксистичке дијалектичке концепције, јер интердисциплинарни поступай по тој концепции обухвата те дисвдшлиие, а не посебне криминологи je. Међутим, ни поставке тих дисциплина не могу се механички интегрисати у криминолошку мстодологију, него уопштавањем њихових резултата и коришћењем истих као модела, служе за изграђивање криминолошке методологи je. Y том смислу наводимо као пример конфликту ситуацију која се као психолошки феномен налази мање-више код свих преступништва, а нарочито код тежих кривичних дела, али се њен криминолошки смисао може утвр-