Анали Правног факултета у Београду
404
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
дити тек ако се испита у склопу осталих чинилаца преступништва, jep тек у том склопу оно добија кримннолошки смисао ( 1Ч ). Следећи моменат који у оквиру ове теме вала подвући јесте да се крнминолошко односно интердисциплинарно исггативање преступништва не може линеарно третирати него се за различите ситуације постављају посебни захтеви. Y том смислу потребно je указати на следеће ситуације. Постоји разлика у интердисциплинарном испитивању преступништва с обзиром да то да ли се испитую je појединачно или масовно преступништво, Извесни методи који се прпмењују приликом испитивања масовног преступништва не примењују се приликом испитивања индивидуалног преступништва. При томе треба ыапоменути да се појединачно преступништво обично испитује у практичне сврхе, а да се са његовим проучавањем почело тек у новије време, иако je оно неопходно и за практични и за истраживачки рад, док се масовно преступништво испитује у емпиријском истраживаььу, што повлачи извесне разлике у интердиспиплинарном поступку између та два облика испитивања преступништва. Y кривичној пракси као и у емпирнјском истраживању постављају се различити захтеви у интердисциплинарном поступку с обзиром на врсте преступништва. Са више аспеката се данас испитују тешка него лака кривична дела. Тенденција je да се крнминолошко испитивање преступништва врши и код лакших кривичних дела. Све више се показује да je за индивидуализацију кривичних санкција и поправл>агье преступника потребно криминолошко испитгшање преступничког понашања увођењем научног метода у кривичну праксу. Исто тако се показује да je приликом доношења кривичних закона потребно претходно криминолошки проучити преступништво ко je се инкриминише. Тиме се проширују захтеви у погледу интердисциплинарног поступка на посебну облает кривичне праксе. Интердисциплинарни поступай je ужи на дескриптивном него на експликативном нивоу. Код првог je он ограничен на дефиниције односно опис и статистичке операдије, док етиолошко истраживање поред дескриптивне изискује ширу интердисциплинарну ангажованост. На експликативном нивоу се испигује условл>еност преступништва, а то изискује ангажовање више различитчтх дисциплина. Посебан захтев се поставља у интердисциплинарном поступку у односу на координацију аспеката појединих дисциплина. Није свеједно да ли je реч о координации кривичноправног и других аспеката или о координации социјалног и осталих аспеката. Обо би било неколико момената на које смо желели да укажемо у вези са интердисциплинарним односно криминолошким испитивањем престутшиштва. Ако бисмо закључили досадашње излагање у неколико ставова оно би се састојало у следећем: Криминолошко испнтпвагье појединачног и .масовног преступништва изискује ангажовање оних дисциплина путем којих се проучавају различити облици понашања човека као индивидуалног и социјалног бића. Y
(18) О конфликтно) ситуашцп у преступништву видгти: др Вукашнн Пешић, цишрани рад стр. 46.