Анали Правног факултета у Београду

408

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да употреби и оно доказно средство које ниједна од схранака није понудила (чл. 108). Y чл. 109. je прописано да се процесне радње предузимају само на иницијативу странака, оснм кад закон што друго одређује. Ову одредбу разумемо пре света као изражавање принципа тзв. страначког кретања поступка, који се огледа у томе што суд заказује рочиште на тражење странке и што се ова преко помоћног судског службеника (чл. 123. и 124) стара за достављање. Прихватајући у том погледу једко уреВење карактеристично за системе засноване на ставозима процесног либерализма, Законик се овде показује као застарео. (Врло je вероватно да je овај принцип преузет у нови Законик из старога, jep je тешко претпоставити да je нов). Y основна начела поступка унесен je и принцип равноправности странака. Иста глава садржи и одредбу по којој надлежност суда представља једно право странке. Делегација je, осим у случајевима предвиђеним у закону, забранена. На ненадлежнн суд може се пренети овлашћење на предузимање само појединих радњи, и то у случајевима које закон одреВује (чл. 110). Ycmchoct није спроведена доследно: јавна усмена расправа почива на писменом претходном поступку (чл. 112). Y истом члану се каже да захтев ни у главно) ни у споредној ствари, по правилу, не може бити усмено изнесен пред суд без претходног поступка. Y противном се он, по приговору или по службеној дужности, одбацује. Под претходним поступком треба разумети припремање усменог расправљања поднесцима. Оно je обавезно пред свима судовима осим пред мировним. Али и пред овим последним судија можс обвезати странке да једна другу и суд писмено упознају са тврднама које мисле да изнесу на расправи (чл. 116). Од начела помину се још изрично непосредност (чл. 313), јавност (чл. 115) и дужност гюштеног парничена. Ово последне прописано je само једном одредбом (чл. 117), али у редакцији која иегову суштину изражава потпуније него одговарајуће одредбе иашег ЗПП-а. Степеновање судова; надлежност. Поступай je двостепен. Првостепена ствариа надлежност поделзена je измеВу 1) мнровних, 2) инокосних и 3) зборних судова првог степена. Вредносна граница, меродавна за надлежност првих и других, одређена je на 40.000 драхми. Поред тога, Законик прописује и за мировне и за инокосне судове дугу листу спорова који у Iьихову надлежност спадају без обзира на вредност. Зборшг судови ггрвог степена надлежни су 1) за све спорове за ко je нису надлежни ни мировни ни инокосни судови, и 2) за поступай по жалби против пресуда мнровних судова. Y надлежност апелационих судова спада постунак по жалби проTITB пресуда зборних и инокосних судова првог степена. Ареопаг (Врховни суд) надлежан je за касацију претив одлуке сваког грађанског суда. Изузеће. Као посебан разлог изузећа судије, у Законику je наведен случај блиског сродства са лицем ко je за свој рад, или по неком другом основу, прима новчане износе од фнзичког или правпог лица, непосредно заинтересованог у исходу паршще (чл. 53). Странке. Способност бити парнична странка има и заједница лица која, нако не образују удружење, остварују неки заједнички цил>, као и друштво ко je нема својство правне личности (чл. 63). Ова одредба представља још једну потврду за став да je поменута способност један процесноправнн појам и да се, као таква, јасно разликује од појма правне спо-