Анали Правног факултета у Београду

410

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ње о парници. Ако трећи узме учегаћа као споредни умешач, онда, као и у нашем праву, пресуда има интервенту)ско дејство. Ово je у Законику изрично прописано (чл. 85). Ако, напротив, трећи не ступи у паршщу, онда он не може побијати пресуду опозицијом (чл. 93). Однос између позивања у заштиту и обавештења о парници ипак није у Законику јасно изведен. Има ли места другој од тих двеју установа кад je испуњен услов за прву (право на регрес)? Кад je реч о споредној интервенцији, треба додати и то да се, по схватању ко je у немачкој и аустријсској науци данас влада, интервенијенту не достављају судске одлуке. Верујемо да je то зато што достављање има за дејство да странци-примаоцу почитье тећи рок за правки лек. Пошто je несумњиво да умешач може ову радњу предузети само у року који тече према странци, то се сматра да му одлуку не треба ни доставити. Упркос томе што ова аргументација има своју вредност, мислимо да je ипак правилније узети да се одлуке достављају и умешачу. Jep ако закон, под одређешш претпоставкама, признаје трећем лицу право на учешће, онда доследност захтева да му се, исто колико и странци, пружи могућност да се упозна са сваком новом процесном ситуацијом. Опште je прихваћено да га суд, у том цшьу, позива на рочнште и да му доставлю поднеске. Зашто се тај став не спроводи и кад се ради о достављању одлука? Да ли je исправно довести умешача у ситуацију да се о исходу првостепеног поступка обавештава од суда (који не мора имати седиште у месту његовог пребивалишта или седишта), или од странке (која му може бити ненаклоњеиа и ускратити му увид у пресуду)? Изгледа да су оваква питања поставили себи и редактори Законика, jep су у чл. 83. унели одредбу да се умешачу достављају одлуке и поднесци, који се достављају и странкама. Обавезно заступање адвокатом. Законик поставља као принцип обавезно заступањс адвокатом. Изузетак je предвиЬен само за поступак пред мировним судом и за поступак обезбеђења (чл. 95). Постулациона неспособност странке свакако не одговара концепту једног демократског правосуђа. (Обавезно заступање није, на пример, прописано у САД и у Шведској.) Али учешће адвоката несумњиво олакшава суду посао, по готово у једном поступку 7 у коме поднесци имају велики значај. Повраћај у прећашње стане. Као разлог за повраћај у пређашње стање, у Законику су наведени внша сила и превара од стране противника (чл. 154). Зшгерка непуноважности. Пошто je заступање од стране адвоката обавезно, разумљиво je да суд на кшптавост пази, по правилу, поводом неодложне замерке странке (чл. 162), као у предратном југословенском праву. Y време израде ЗПП-а овакво уређење није прихваћено зато што се сматрало да je замерка као услов ништавости неспојива са једним поступком у коме je неука странка постулационо способна. То je хачно, али право странке да у жалби изнесе једну релативно битну повреду парничног поступка, коју je могла да истакне још пред првостепеним судом, води одуговлачењу парнице. Ослобоћењс од парнинних трогикова. ОслобоЬегье од парничних трошкова може се признатн и правном лицу ако би остварење цил>а коме оно тежи постало немогуће или би било доведено у питање.