Анали Правног факултета у Београду

420

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Касација јавног тужиоца. ■ —• Утицај француског права огледа се и у томе што се право на изјављиваљу касације даје и јавном тужиоцу при врховном суду, и то „у интересу закона”, против сваке одлуке, па и против оне коју странка истим правним леком не може да нападне. Касација јавног тужиоца може бити заснована на сваком разлогу, и ни je везана за рок. Ова обележја чине касацију блиском захтеву за заштиту законитости. Но, постоји и јсдна битна разлика: одлука о касацији нема према странкама дејство, осим кад je заснована на разлогу недопуштености редовног правног пута или на недостатку стварне надлежности (чл. 575). Иначе, одлука о касацији јавног тужиоца не дира у нападнуту одлуку. Из разлога који излазе из оквира овог приказа, мишљења смо да би исто такво ограничење захтева за заштиту законитости вшпе одговарало нашем данагшьем правном систему. Разлози касације. Газлози на којима касација може бити заснована, чине дугу листу. Ту спада пре свега повреда материјалноправне норме, укључујући и норме о тумачењу правних послова, при чему je свеједно да ли се ради о закону, правном обичају, о домаћем, страной или међународном праву. Разлог касагшје може бити и повреда става искуства, ако овај служи тумачењу правне норме или подвођењу чшьеница. Повреде процесних правила су таксативно набројане, и оне у многом подсећају на повреде набројане у чл. 343. ст. 2. ЗПП-а. Значајно je, међутим, да Законик на посредан начин исто као и ЗИП омогућује испитивање чшьеничне подлоге нападнуте пресуде, и то тако што допушта да, као повреда процесиог закона, буде изнесено пропуштагье суда дао узме у обзир чшьенице и доказе који су изнесени, а битни су за исход спора. Слично томе, касација може бити заснована на недостатку који се састоји у томе што je суд узео значајне чшьенице без доказивања за доказане, или о њима није извео доказ (чл. 577). Одлучивање о касацији. О касацији одлучује врховни суд (ареопаг) на основу расправе, и то у већу или у пленуму (чл. 581). Као и француски Касациони суд, тако и ареопаг, не одлучује о предмету спора, него враћа правну ствар нижем суду. Противљење грећсга. Утицај француског права, огледа се, најзад, и у прихватању правног лека противљења трећег лица ( tierce opposition). Као што je познато, ова установа служи трећем лицу чнје je право повреЬено или угрожено дејством пресуде донесене у парници између других лица. С једне стране, немачка и аустријска наука сматрају да je трећи довольно заштићен принципом по коме пресуда важи само међу странкама парнгще. На другој страни, француски писци истичу, не без разлога, да ова релативност не пружа трећем довољну заштиту. Постоје случајеви у којима он, без правног средства протнвљења, не би могао да спречи неповољно дејство једне одлуке. Као пример, наводи се могућност да поверилац буде изиграи у парници коју je тьегов дужник покренуо против свог дужника и у којој су страйке постигле долозни споразум на његову штету. Y прилог оправданости овог правног лека прпбегава се аргументима опште теорије: одлука ко ja je садржана у правосудном акту може се истаћи према сваком. (Биди Vincent, Procédure civile, 1969, р. 641).) Кад je реч о Законику, треба додати да je идеја заштите трећег лица проширена тако што