Анали Правног факултета у Београду

365

ПОРОДИЦА II ПОРЕЗИ

рошћу) и за свако од њих умањује се основнца у висини одреВеног износа; гьихов ефекат je утолико већи уколико je опорезаников доходак мањи ( 9 ). Б. Диференцирање на базы пореза. Квалитативна дискриминација пореске способности налази свој израз у диференцирању пореског дуга. Пореска законодавства праве разлику измеВу породида које се издржавају из дохотка оствареног радом (нефундирани доходак) и других које живе од прихода имов ине (фундирани доходак): по правилу радни се доходак опорезује низким пореским сгопама. С друге стране постоји начин да се постигну резултати слични дедукцијама, реч je о редукцијама. Проузроковане расходима породице, редукције се јављају као пореске олакшице у виду процентуалног смањења пореског износа. За разлику од абатмана и дедукција, који умањују основицу и пре но што je порез утврВен, редукције се заводе после разреза пореза: обрачунати порез редущгра се за утврђени проценат пропорције или прогресије. Док абатмани и дедукције, својим фиксним износима корнете ситним пореским обвезницима, дотле редукције својим пропорционалним стопама веће олакгпање доносе имућним цензитима ( 1п ). Изложени методи диференцнрања фискалних обавеза из породичних мотива нису свуда на исти начин употребљени: залажено je да немачко и француско пореско право оперишу пре са институтом редукдија, док систем абатмана преовлаВује у англосаксонском свету ( п ). Наводимо и пореско-правни институт мaјора циj е, где се не мисли на санкције за неизвршење пореске обавезе, већ на повећање пореза лицима која су неожењења или разведена, односно породицама без деде. Таквим субјектима пооштава се обавеза из сектора непосредних пореза стога што су мање изложени притиску посредних пореза на потрошњу. То уве Вање пореза узима форму или допунских пореских стопа (нпр. неожеиеним лицима порез на доходак увеВава се за 25 э /о) или посебно уведене дажбине („порез на неожењена лица”). Излагање које претходи показује више ствари: најпре, у којој je мери сложен процес којим се спроводи порески егалитаризам када je у шгтању породила; затим, да се опорезивање породимте групе рационално оргашгзује само преко пореза на доходак (на укупан приход) јер једино њнме се може у потпуности обухватити порески потснцијал опорезаника; најзад, да канон правичног опорезивања тражи у погледу породице посебно пореско уређење ко je Be узети у обзир све личне и техничке моменте: почев од различитог третмана домаВинства, породице са или без деце. брачшгх другова и самаца, до употребе инструмената ослобођења и олакпшца, диферепцираних стопа, мајорација и др. Y даљем излагању дат je компаративни преглед метода ооорезивања породице. Y пореским системима као носилац пореза на доходак, поред

(?) Y финапсијском законодавству САД постоје лични »examptions« и дедукције за ~посебпе расходе". Код првих се за сваког члана породице одбија по £OO dol. годишње; за исти се износ повећава ако je обвезниик (одн, супруга) старији од 65 година (две трећине ових олакшпца отпала на мале дохотке до 5 ООО dol. гол.) Међугим, дсдукција за „посебне расходе” (стандард) користе само имућпа липа; оне ei oje у вези са издацима на филантропске и културне цпљеве (В rochier Н. Tabatoni F., Economie financière, 1959, p. 311).

(to) Đuverger M., Finances publiques, 1963, p 393. (и) Pоp i t z Г., Einkommensteuer. HBStWiss., Bd. 111, S., 422.