Анали Правног факултета у Београду

364

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Из аспекта породице фискална егализација остварује се диференцирањем обавеза које се постюке на два начина: операцијама са дохотком одн. основнцом и олакшицама у Beli обрачунатом порезу. Y пракси постоје оба поступка, при чему неке земље користе један искључујући други, док су негде комбиновани. А. Аиференцирање на база дохотка. Принцип квантитативне дискриминације иалаже из у зима! ье од пореза минималног дохотка породице ('•): дела који je у тој мери низак да je цеп апсорбован насушним потребама породичне заједнице. То je релативна и променљива категорија која зависи од разних услова у друштву, али и од буцетских потреба колективитета. Утврђивање гьене висине не спада у домен финансијске науке; ипак je њено да нагласи да границу минимума треба толико више подићи колико у односној заједшгци већи значај имају порези на потрошњу ( 7 ). Није мање од утицаја на ослобођени део структура породице: данас постоји сагласност да тај износ треба да буде издиференциран кад je у питању породица са децом, без деце или самачко домаћинство. Једну варијанту у техници пореског изравнања помоћу дохотка представљају и абатм ан и. Ту се као и код неопорезованог дела врпш одузимање од основе; то редуцирање дохотка у фиксном износу спроводи ce пре примене пореске стопе на основицу. Дејство овог одузимања од базе je да се постиже смањење рсалне пореске стопе. Данае су абатмани примењени у свим познатим порезима на дохадак ( 8 ). Као инструмент персоналнзације у пореским системима постоје и дедукције. И овде je реч о фнксним износима који се, поред евентуалног абатмана, одбијају од дохотка пре разреза пореза. За н>их je карактеристично да њмају изразито персоналну ноту: односе се на лица у породили која би увећала породичне расходе (браком, рођењем детета, ста-

(6) Ослобођење животпог минимума од пореза није теховина савременог света: join код аитичких Грка било je познато; помшье га Montesquieu тамо где говори о подели граЬана на класе у Атини (Esprit des lois, liv. XIII, ch. VII). Исто тако код ванредног пореза »eisphora« ла имовину, ако je незнатна, била je ослобођена пореза (Sbarounis A., Andreades-BegrUnder der Finanzwissensr.hafl in Griechenland, 1940, S. 48).

(7) Y вези са институтом неопоресапог минимума треба поменути да постоје два супротна типа његова; тзв. ~гранични" минимум и ~одбитни" минимум. Ы>е:ови ефекти битно се разликују. ~Гранипни" карахтерише то да доходак који допире до горње границе минимума остаје слободан од пореза, али чим би je и најмањим износом прешао, окда цео доходах улази у основицу пореза. Са „одбитним” je другачије: ту се утврЬена сума у виду неопорезаног минимума одбија од дохотка, без обзира на његову велгпшну. Овај последњи облик шш ширу примену у пракси (N eиго а г k F., Theorie und Pi axis der modernen Einkommenbesteuerung, 1947, S., 66).

(*) »Abatements« су енглеског порекла. Y фин. текстовчма често су употребл>ени у ширем смислу речи: као одбијагве од дохотка било по ком основу. Познати енглески порез на доходак «Income Tax) све до 1840. од шчних олакпшца имао je само неопорезовани минимум од L 150. Y 1853. граница минимума снижена je на L 100, услед чега je број пореских обвезнпка порастао а порез усећан. Зато je новим обвезницима плаћање олакшано на тај начин што су за износ у висшш ранијег минимума били ослобођени пореске обавезе. Значи: поред минимума joui и „попуст” у допунском одбијању од основе. Тако je скромно почело; доцније су ти попусти повећавани и смањиванн. (Teschmaclier Н., Die Einkommensteuer, HBF’nWiss, 1926, Bd. И, S. 114).