Анали Правног факултета у Београду

363

ПОРОДИЦА И ПОРЕЗИ

играју пресудну улогу. Зато савремена пореска законодавства праве оштру разлику измеВу обвезника поједннца и обвезника са породицом: расход и породице за њено издржавање ван сумње умањују порески капацитет оца породице у поређењу са самцем. Y колико су веће потребе породице, у толико je мања пореска способност њена. Управо je то један од основних мотива да се за многоплане породице ко je су, фатално, јаче оптерећене порезима на потрошњу тражи изравнање у блажем третману у области непосредних пореза (*)■ Новијег je датума регулисање начина на који су нормиране пореске обавезе брачних другова, обзиром да je ошпта појава све већи број бракова у којима оба партнера остварују професијом властити доходак. Уз то деца су посебан фактор сложеностп овог проблема, зато о деци и њиховом пореском статусу у последгье време у низу земаља постоји активна заинтересованост. Најзад, и сама техника захватагьа пореске супстанце стоји у зависности од структуре породице. Све што je изнето показује од каквог je изузетног значаја, за правилно и праведно опорезивагье, породица обвезникова и њен састав.

Персонализован порез Порезу на доходак не одговарају пропорционалне стопе; пореска способное! растући не упоредо са увећањем дохотка већ брже од њега, тражи другу врсту тарифе. Са порастом способности треба да се повећава сразмерно и порез, а порез je „стварно сразмеран тек кад je прогресиван” (J. В. Say). Зато код порезовања породице проблеми се јављају само када je у питању прогресија, јер она je по правилу компонента пореза на дохотак. Мада за равномерно опорезивање породице перед прогресије постоје у пореском арсеналу и други инструменти. Један од начина остваривања егалитаризма у порезу јесте и његова персоналнзација, техника која je већ крајем прошлог столећа била усвојена од скоро свих пореских система ( 5 ). Код личних пореза у обзир долазе субјективни елементи у којима се налази дужник дажбине, a који утичу на његову способност плаћања. Међу тим, елементима на првом месту je породила: о њој се води рачуиа нарочито код пореза на доходак, иако има система у којима je она фактор и код партикуларних пореза (Италија).

(4) „Треба се сагласити с тим да су посредни порези антипородични порези. Регресивно дејство које им се приписке заснива се, као што je познато, на искуству да са већим дохотком обично спада и склоност ка трошењу. Но као да није ман>е тачно и то: да се код дате величине дохотка, са увећавањем породи не, смањује штедња, те порези на потрошњу теже погађају велике породице. Истина, ово се дејство, као и регресија дохотка, днференцнрањем пореза према квалитету потрошње до ублэжити, у неким облетим а чак н више него накнаднти; али овим могућностима утврЬене су уске границе (Р оhm е г D., Einige Gesichtspunkte zur Familienbestcuerung, FinArch., 1968, Bd. 27, S. 143).

(5) Gangemmi L. у свом делу » Sistemi jinanziari comparati « (t. I. 1967, p. 99) помиње да je принцип егализацијс у пореском нраву социјалистичких земаља, ако сс упереди са оним у државама Запада, слабије заступ.ъсп, я да у том погледу законодавство Југославије чини изузетак (ми ыислимо да се то може рећп и за СССР).