Анали Правног факултета у Београду

439

ПРИЛОЗИ

ности (тј. ако би се оне употребиле за ликвидирање мањкова) југословенско осигурање би остало без почетних резерви, што би било равно банкротству целокушюг осигураььа услед губљења поверења привреде у солвенткост осигуравајућих завода. На ове аргументе je одговорено, најпре, да je обезбеђење континуитета реосигурања што je иначе била претпоставка при доношењу Закона којим су резерве ЈЗО остављене једном заводу дошло у питање управо зато што се „Југославија” не бави само реосигурагьем и неким специфичтшм врстама осигурања (војна осигурања, осигурања кредита од политичких ризика), како се желело при доношењу закона, него се бави и свим осталим врстама осигурања и на тај начин конкурише осталим заводима. Но, уггркос тога, континуитет je обезбеђен на тај начин што су сем „Југославије” још два завода исш/нила услове обезбедила средства за обављање реосигурања (заводи „Београд” и „Загреб”). Сем тога, истине се у Удружењу, постоји ошыти интерес да се отклони иривилегован положај „Југославије”, јер би се на тај начин поведала ликвидност осигуравајуlшх завода за доспеле обавезе, дошло би до брже санације целокушюг осигурања које би почело што пре да ствара резерве сшурности; то би се одразило на висину премија и тиме би се смањило оптерећење привреде; најзад, читав систем осигурања би почео правилно да функционише, јер би стављање свих у једнак положај омогућило веће поверење и друштвени договор у делатности осигурања. Ово су само примера ради наведеки неки од важнијих аргумената, јер би гьихово потщшо приказивање с обзиром на обим овог рада било немогуће учинити. Осим тога, ставови опонената су били увек врло противуречни готово у свим пнтањима. Тако je и у погледу средстава насталих од провизија од иностраних реосигуравача, или, на пример, у питању припадности средстава фирме у Лондону: International Reinsurance Brokers Ltd., чије акције су такође прешле на „Југославију” (где сагласности није било чак ни у погледу тога ко je основао ову фирму и ко je њоме руководио: Скупшпша Ј3O и гьен Извршни одбор, или радна заједница Ј3O и њен Савет). Тако je изгледао проблем наслеђивања имовине бивше ЈЗО у моменту када je затражено мишљење Савезног правног савета о предлогу за измену прелазних одредаба Осиовног закона о осигурању. Председник Правног савета, др Никола Балог, редовгш професор Правног факултета у Београду, замолио ме je да за Правни савет припремим елаборат о овим питањима и своје мишљење изложим на пленарној седници Савета. Приступајући овом послу, основна идеја ми je била да апстрахујем све неправне едемнте, којима je проблем био, рекло би се, исувише јако обојен, и пажњу копдентришем на искључиво правни пзглед спора. Зак мучке до којих сам дошао изложио сам на седници Правног савета од 10. јануара 1969. у овом облику: „Заузимање става о предлогу за измену неких прелазних одредаба Основног закона о осигурању и осшуравајућим организацијама захтева претходно сукцесивно испитивање следеће три трупе правних питања: 1 —• Да ли су прелазне одредбе поменутог Закона, којима су регулисана питања правке сукцесије имовине бивше Југословенске заједнице