Анали Правног факултета у Београду

440

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

осигурања, већ извршене и да ли један нови законски текст, који би на другачији начин регулисао наслеђивање ове имовине, може ретроактивно да дејствује? 2 Питање да ли ce једној привредној организацији ина који начин могу одузети средства којима управл>а захтева у конкретном односу испитивање природе својинских односа чији предмет представљају средства осигурања: ко je стварно титулар права коришћења и располагања тим средствима? 3 Какво дејство могу имати законске одредбе о поновном распореду имовине бивше ЈЗО на већ засиоваке правке односе њеног сукцесора по основу тих сред става?

I Начело о забрани повратног дејства закона има у својој основи идеју сигурности и поверења у правки поредак. Оно често одговара к захтевима правичности. Али, у њему се крије и опасност овековечавагьа нзвесних ситуации а. Стога je оно, апсолутно применено, у својој бити конзервативно јер одржава ситуације онакве какве су. Зато се од њега често одступа. Y нашем Уставу СФРЈ, принцип неретроактивности закона поставлен у плану 154, не односи се на законодавца, него на судију. Судији се закон обраћа када каже да закон нема повратну envy, меВутим, то не везује законодавца. Напротив, Устав утврђује да се законом може одредити да ће поједине његове одредбе и прописи донесени на основу таквих одредаба имати повратно дејство. То je потреба савременог правног система ине само социјалистичког jep се иначе никакве значајније реформе не би могле спровести. У буржоаским државама напушта се теорија стечених права и прихвата да држава може да интервенише новим законом и да мења већ стечене правне ситуације. Уосталом, теорија стечених права, настала у доба буржоаског либерализма, ко ja je имала за цил> да сачува сферу приватних субјективних права од интервенције законодавца, није донела много користи јер никада није могла бити дата тачна дефиниција стечених права, нити je било могуће тачно разликовати ситуације у којима оне постоје од оних у којхша не постоје. У нашем праву, при оцењивању потребе за повратннм дејством правних норми, понајмање може да се поВе од позиције стечених права. Законодавад треба да поВе од друштвеног цшъа коме одређена правила служе и од оцене дејства ових правила на односе у којима се примењују. У конкретном случају, законодавац може поново да уреди питање сукцесије имовнне бивше ЈЗО ако оцени да за то постоје друштвене потребе на пример: неостварене претпоставке при доношењу закона којим je први пут расправљано ово питање, обезбеБење равноправног положаја оснгуравајућих организација, повећање ликвидности осигуравајућих завода, растерећење привреде за покривање мањкова итд. Или, насупрот, он може сматрати да не постоје овакве потребе, јер, на пример, треба обез-