Анали Правног факултета у Београду

441

ПРИЛОЗИ

бедити континуитет у осигурању, имати једну осигуравајућу организацију са јаким средствима, и друго. Koje ће разлоге законодавац усвојити, то je ствар његове оцене. Њему ce, међутим, не може спорити правка могућност да донесе закон са повратном снагом.

II По свим прописима осигурагьа (и ранијим и позитивним) извршена je стриктна подела средстава осигурања на део који служи за покриће обавеза по основу осигурања и део за подмиривагье трошкова пословања осигуравајуће организацнје. Први део чине техничка премија и почетне резерве сигурности и намељен je покривању штега и уговорених износа, плаћању премија реосигурања и трошкова ликвидације штета. Аруги A £o се уноси у укупан приход осигуравајућег завода и распоређује сагласно прописима о утврђнвању укупног прихода и расподели дохотка привредних организација. На ове две врсте средстава постоји различит својинско-правни режим: а) На делу који се уноси у укупан приход осигуравајућег завода, завод има овлашћења као и друга привредна предузећа нашег права. Радна заједница завода једини je ттулар права коришћења укључујући и право располагања тим средствима: Раднички савет завода доноси правилник и одлучује о расподели дохотка завода, одлучује о употреби средстава фондова завода који се образују по прописима који важе за привредне организације; одлучује о стидању и отуђивању ствари које чине основна и обртна средства, и средства заједничке потрошње (чл. 50. Основног закона о осигурању). б) Битно се разликује од овога режим средстава техничке премије из којих се намирују обавезе по основу осигурагьа. Два елемента дају другачији својинско-правни карактер овим средствима: 1 она се образују из укупне премије и распоређују на законом одреЬен начин и имају стриктну законом одреЬену намену: служе за покриће одређених обавеза завода, и 2 њима не управља само радна заједннца завода него и заинтересована лица која су ван те заједнице. (Y систему до 1967. године овј друга елеменат je био у далеко већој мери присутан, jep je Савет радне заједнице обављао само поједипе послове управљања и није био третиран као орган управљања). Право самоуправљања радне заједниде завода (које je у потпуности заступљено код претходне врсте средстава) овде иде само до граница које поставл.ају економски интерсси лица од којих потичу та средства (осигураници и оснивачи) и за чије су потребе она и намењена. Осигуравајући завод, дакле, није у погледу средстава техничке премије и резерве сигурности једини титулар својинских овлашћења. Радна заједница завода нема искл>учиво право коришћења и располагања тим средствима. Она њима управља по одлукама скупштине завода, тј. органа у коме пцетежан утицај имају лица која су економски иајвише заинтересована, тј. која су уложила највише средстава. Скупштина одлучује о врстама осшураља ко ј има ће се завод бавити, утврђује општа начела о