Анали Правног факултета у Београду

442

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

условима осигурања, тарифне политике и реосигурања, о улагању средстава резерви осигурагьа, о задуживању завода на терет средстава осигурања (чл. 48. Закона). Према томе, може се рећи, на овим средствима осигуравајући завод се појављује не као сопственик (тихулар законом датих својинских овлашћења) него као нека врста мандатара, администратора одређене ризичне заједнице који управља овим средствима за рачун њихових стварних власника, а то су у првом реду осигураници. У томе je, у осталом, и суштина осигурања: осигурач je у крајњој лини ј и посредник између бројних осигураннка који расподељује на све тьих ризнк који некоме од дьих може да се дошли. Y питању су, дакле, средства која су осигураници уложили, а не средства на којима je опредмећен уложени рад радне заједнице осигуравајућег завода (то je режијски доходак, односно трошкови пословања). Ово наводи на следећи закључак: техничке резерве бивше ЈЗО као крајњег реосигуравача (тј. вишкови у активним врстама реосигурања ЈЗО) морају се третирати као средства читавог југословенског осигурања чији су власници осигураници, а не бивша ЈЗО, односно ньен сукцесор. Отуда ни правни сукцесор ЈЗО не може на овим средствима полагати иста права као на средствима послОвних и других фондова бивше ЈЗО, те наслеђена средства техничких резерви сматрати као својим средствима, која му нико по Уставу не може одузети без накладе. Овде се загграво и не би радило о сдузимању средстава од њиховог титулара својинскнх овлашћења, него о њиховом друкчијем pacnopetueaibv које чини закон у име гьихових титулара, тј. осигураника. Одредба члана 15. Устава, по којој се привредној оршнизацији не могу одузети права у погледу средстава којима ушравља, односи се на стварно њена средства, тј. на средства која су резултат њеног рада и на којима остварује своја самоуправљачка права. То, очигледно, нису средства техничке премије и резерве сигурности.

11l Закон може на нов начин да уреди питање правне сукцесије бнвше ЈЗО али се ове одредбе не могу ретроактивно протегнути на све правне односе засноване за време важности првог закона којим се ово питање расправљало. Наиме, уколико je у периоду од 1. јануара 19Ó8. године дошло до правоваљаних располагања овим средствима путем граВанско-правног уговора (на пример, улагагье средстава по основу плана 96, Основног закона о осигурагьу..., тј.: депоновање код банке, удруживање са средсхвима банке ради давања кредита, непосредно улагање у Iшвестшцгје и хартије од вредности) или пак њнховог распоређивања у границама законских овлашћења( на пример, уношење дела неутрошених средстава техничке премије у укупан приход завода на основу плана 92. ст. 2. Закона), у тако засноване односе нови закон не би могао дирати. jcp, чињенипа стоји да je правни сукцесор бивше ЈЗО та средства користио и гьима располагао на основу закона. Taj закон се може оцењивати на разне начине, али он остаје закон. Правило je да се закон повртно не може да враћа у прошлост да би проценио ва.ъаиост правних