Анали Правног факултета у Београду

443

ПРИЛОЗИ

послова који су пуноважни по старом закону. Потребно je, међутим, да су дефинитивно произведена последице ранијег правног стања. Нису у питаlьу тзв. стечена права, него сигурност правног промета који тражи да се заштити поверење у оне правке односе који су дефинитивно засновани.

Начелна примедба у погледу начина санирања губитака у југословенском осигурању Како je већ речено под 11, техничке резерве бивше ЈЗО су средства чији су власници осигураници. Али то исто важи и за средства исте врсте која су се налазила код бивших републичких заједнида и осигуравајућих завода. Стога сва средства техничких резерви (актива позитивних врста осигурагьа) треба да буду употреблена за покриће мањкова у јутословенском осигурању после заврпших рачуна за 1967. годину. То укл.учује подједнако и вшзжове ЈЗО и републичких заједница и завода. Сва ова средства су у крајњој линији средства осигураника и намењена за покривање гьихових штета, према томе, нема основа за различит третман вишкова зависно од тога у коме заводу или заједници су се затекла. Не може се губитак делит на све подједнако, а виигкови да остану само једноме, али се, исто тако, не може захтеватн подела вишка који се затекао код једнога, а вишак код другога да се изузме из санирања заједничких губитака. Нико, на име, не спори да су и код осталих завода остали вишкови у позитивним грангша, само се указује да су вишкови ко je je Завод „Јутославија” наследио од бивше ЈЗО знатно већи од осталих а то не може да буде правки критеријум; исти третман треба применит на све вишкове без обзира на гьихову висину и код кога се налазе. (Чини се, уосталом, да заводи то практично и раде: покривају средствима наслеђених вишкова пасиву у негативним гранама, јер није више обавезно законом гранско изравнавање ризика које вештачки ствара веће ту битке него што су.) При томе би требало спровести принцип учешћа у покривању губитака сразмерно премији осигурања уз пршмену јединствене стопе. Не може се прихватит да сваки завод покрива сам своје губитке, јер су сви они чланови једне ризичне заједнице и као такви учествују у расподељивању ризика сразмерно плаћеној премији". Разуме се да су многа ставови из овог мшпљења оспоравани и на седници Правног савета на којој je изложено и у каснијем раду на коме je Правый савет био ангажован по овом питању. Нарочито je изазвала пажгьу теза о припадности средстава техничких резерви и резерви сигурности. Док су се представници предлагача измена Закона (Савезни секретаријат за финансије) одмах сложили са гьом и указали да je управо такав став полазна тачка њиховог предлога, представници завода „Југославија” су ставили врло озбиљне примедбе. Професор др В. Јовановић je указао да треба разликовати тзв. узајамне осигуравајуће организације, где постоји друкчији однос у погледу средстава