Анали Правног факултета у Београду

444

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

осигурања, од комерцијалног типа осигуравајућих друштава (какав je прихваћен код нас) и да би стога код нас чак опасно било развити тезу да се ради о средствима осигураника, пошто они немају правну обавезу да партициштрају у губитку. Уосталом, како je он даље истакао, посебан режим над средствима постоји и у осталим привредним организаиијама у нашем праву, а што се тиче начина управл>ања средствима осигурања, по њему, осигураншщ имају кроз скупштину осигуравајућег завода само утицај у погледу опште политике располагања средствима, док стварно њима управља радни колектив завода. Иако je у даљој дискусији указано да не треба схватити да су средства у питању правно средство осигураника, него да су то економски њшсова средства теза je оспоравана и другим аргументима (др В. Томапгаћ): ако су, рекло се, то средства свих југословенских осигураника, не би требало врпшти поделу на заводе и у том случају мањкове једног завода би требало да покривају сви остали, а то би практично значило да ниједан завод не би могао доћи у стечај; ако су то, пак, средства осигураника једне одређене гране осигурања, по чему би онда осигураницн, на пример, од пожара требали да покрнвају губитке осигураника од аутомобилских удеса? Најзад, ако су то средства осигураника једног осигуравајућег завода, зашто би требало одузимати средства тих осигураника ради потреба других? У погледу питања стечених права и ретроактивности закона указано je да се у насталом спору не ради ни о једном ни о другом, него о изменама прелазних одредаба једног закона, ко je су извршене и угашене (др В. Јовановић). Уз то, оспорено je право Правном савету да се изјашњава о уставности одредаба једног закона, што je надлежност уставног суда. Најзад, од важнијих иримедаба, у погледу евентуалног домашаја закона који би ретроактивно захватио правке односе настале после ступања на снагу закона којим je првобитно било уређено питање наслеВивања ЈЗО, сматрало се да би законом могла бити захвайена и средства која су депонована код банке и орочена, јер су то пасивни банкарски послови који не могу бити сматрани као дефинитивна располагања; дефинитивна располагања су само она на основу уговора о осигурању и реосигурању. Депоновање средстава код банке je нормална и уобичајена трансакција осигуравајућих завода (др Н. Николай). Дала ангажованост Правног савета на овом проблему састојала се у раду једне комисије (др Н. Стјепановић, др М. Ведриш и др П. Шулејић) која je требало да настави проучавање проблема и дође до решена ко je би могло олакшати рад Савета. Ова стручна група je, после састанка са представницима предлагача измена Закона и заинтересованих страна дошла до закльучка да Правни савет не би требало, бар привремено, дал>е да разматра ово шггање и о гьему даје своје шшгљење. Разлози који су утицали на такав став комисије су били следећи: предлагай je, најпре изјавио да je унео неке измене у свои предлогу, о чему комисија није била обавештена стога je изгледало депласирано расправљати о једном предлогу иза кога више нико не стоји. Даље,из врло контрадикторних изјава заинтересованих органнзација je јасно излазило да како питанье чшьеница, тако и стварних односа као и друштвено-економских и социјалних после-