Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

ОДГОВОР ДР РАД. ЛУКИНУ НА ПРИКАЗ MOJE КЊИГЕ БИБЛИЈА У СВЕТЛУ ДРУШТВЕНИХ БОРБИ У броју 2. Анала из 1971. године др Рад. Лукић дао je приказ моје книге „БИБЛИЈА У СВЕТЛУ ДРУШТВЕНИХ БОРБИ". У ствари, то није приказ книге, о њеној садржини, тематици, основыим идејама и концепцијама то je суд о књизи. Да je неко друга дао сличну рецензију, не бих се на њу осврнуо. Али пошто потиче од таквог, и институцнонално потврБеног, ауторитета у науци као што je др Лукић сматрам за потребно да одговорим на његову рецензију. Рецензент користи доста похвалних речи за књигу. МеБутим, и у тим похвалама, a још више у замеркама има доста тврдњи које читаоцу (а нарочито читаоцу рецензије који књигу није прочитао), дају неадекватну слику о књизи. Тако, на пример (стр. 187) рецензент каже: „Она (тј. книга) обухвата у ствари историју јудаизма и хришћанства од настанка Библије до најновијег доба”. Ова тврдња je свакако нетачна, или бар претерана: у тој књнзи нисам показао чак ни садржину јудаизма у целини, јер je он веома многострани духовни комплекс, а камо ли његову веома разгранату историју, нити бих преузео тако тежак задатак; још мање садржину или чак историју хршпћанства ко ja je у прошлости имала, а и данас има тако различите и разноврсне појавне облике. Указивао сам у юьизи само на оне моменте кроз ко je у друштвеном (не и историјском у строгом смыслу) развоју јеврејства у епоси стварања Библије одигравају друштвене борбе које остављају трагове у Библији; а затим на моменте у развоју хришћанства закључно ca XVIII веком који истовремено значе и моменте друштвеннх борби у пшрем смислу a који су инспирисани Библијом. Све остало: чисто историјски дога Баји у развоју јеврејства и других народа с којима су Јевреји дошли у додир, а затим историјски догаБаји у хеленистичком и римском друштву; развој разных идеја, филозофских и других, које су покретале или одражавале те догађаје; развој и значај разних друштвегшх установа прво код Јевреја, а затим у Римској империји, и сличии подаци све то служи као оквир за наведену основну тему. Али све то није још историја, a још мање историја јудаизма или хришћанства у целинн. Због тога, редимо, у излагању Мојсијевог петокнижја изоставлени су сви пропнси који имају само верски карактер, рецимо они о забраненим јелима, о празницима и празновању, о урећењу храма и служби у нему итд., наглашени су само они који имају перед верског, или чак мимо верског, друштвени или шири друштвено-идеолошки значај. С тога je рецензент стекао крив утисак и читајући друга део који наводно „ ... обухвата ... толико много догађаја, који су уз то и боле познати... да ... заузет изношенем тих података, писац као да испушта из вида свој основни цил да покаже улогу Библије у свим тим догађајима...” Обиље догађаја запета постоји, и заиста зависи од оцене читаоца да ли су ти догађаји добро распоређени и изложеми да ce y њиховом оквиру или помоћу них схвати основна порука книге: Библија, непосредно и посредно, служила je као идеолошка основа друштвеним борбама које су формално (а у одређеној мери и суштински) религиозне (jep je то условљавало ондашне друштвено уређене и степей развоја ондашнег друштва), али у суштини чисто друштвене. Разуме се, пошто Библија није