Анали Правног факултета у Београду

450

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јединствено дело, и садржи две основне идеолошке структуре: јеврејску матернјалистичко-демократску и хеленистичку идеалистичку (сасвим грубо опнсујући ствар), и смер утицања Библије je различит. Али пошто се у другом делу ради о Библији као извору друштвених борби а не као о њиховом одразу, однос изхмеђу Библије као идеологи] е и друштвених догађаја je много посреднији него у првом делу књиге. Ипак, чини ми се, сасвим je јасно и одређено приказан утица ј Старог завета на буржоаско демократске тенденцпје у калвинистичким покретима насупрот идеалистичко-егализаторским тенденцијама раннјих јереси инспирисаних еванђељима чији су носиоци сељаци-кметови, или идеалистичко-аристократским тенденцијама званичног католичанства које je католичка црква црпла из других делова Новог завета (тј. са изузетком синоптичких еванђеља). Изненађује ме да та места у књизи у којима je дат покушај класификације друштвених борби инспирисаних Библијом рецензент уопште није приметно, или бар није изнео у рецензији. Обо тим пре што je то већ матернја која свакако спада у научну облает којом се редензет бави. Додуше он каже у почетку рецензије да није могао да уђе у приказ садржаја књиге „jep je писана сажето, па je он врло богат” (стр. 188). Али кад већ приказује књигу и кад се вей са њему својственом скромношйу ограђује од валоризовања првог дела (иако се касннје упушта у то) истичући да je он за „просечног читаоца који, као и потписани (тј. др Рад. Лукић), врло мало или ништа не зна о историји Библије, односно историји јеврејског народа, о настанку и развоју јудаизма и хришћанства” могло се очекивати да реагује на оне делове ктьиге за које je он високо стручан, ако већ неће да да приказ целог садржаја ктьиге. Рецимо, у ктьизи се даје специфичан смисао демократије код старик Јевреја. По мом мишл>ењу та демократија није специфична само по томе што кроз једно широко концихшрано законодавство хоЙе да фиксира племенску демократију (која je иначе, логиком историјског развоја, била осуђена на пропадање и нестајање), него je њен много дубли и за нововековни историјски развој актуелни смисао у јеврејској концепцији монотеизма: принцип бога и божанства je потпуно одвојен од човека, пред Богом Јахвеом сви су људи, па и најбогатији, па и крал., једнаки и подједнако везани његовим законима. Није само дубока идеја демократије него и законитостн. Када се то схватање упореди са грчким схвататьем богова и божанства у којем je божанско и људско измешано, што на тај начин даје идејно и друштвено оправдание аристократији и аристократском друштвеном уређењу, добнја се нови прилаз и разумевању каснијег сукоба између католичанства и реформације, а нарочито калвинизма. Рецензент, међутим, према таквој једној основној концепцији рада не само да не заузима став, него га ни не спомшъе. ТакоВе се не оеврйе на идеју уговора између Бога Јахвеа и јеврејског народа у Старом завету, а та идеја из ко je се у модерној нововековној политичкој мисли делимично развила идеја друштвеног уговора као средства борбе против неограничене власти владалаца и привилегије племства била je обновлена у калвинизму, покрету младе буржоазије, рецимо код Француза хугенота Отмана и Лангеа, код ХоланВана Гроциуса, код Енглеза Хобса и Дока, Тек ће касније ппоширити концепцију друштвеног уговора француски и други теоретичари. Чудно je да рецензент који се много бави историјом политичких теорија није се оеврнуо у ктьизи на та места. Уосталом, у поговору књиге (који у ствари служи као закључак, чији недостатак мени рецензент замера), а као аргумент за оправданост мојих основних концепција у кгьизи, наводи ее Марксов егше „Јеврејско питање” у којем Маркс модерну буржоаску демократију XIX века поистовећује са јудаизмом. Разуме се, о истоветности се не може говорит, то је младалачко претеривање Маркса, али да се у тој бмржоаској демократији налазе наведзне друштвено политичке концегшије Старог завета ко je су продрле кроз калвинизам као и кроз енглеску и америчку буржоаско-пуританску револугшју (а пуританци су само радикални изданак калвинизма) иеоспорна je чшьешша. Свз ово, меВутим, рецензенту не изгледа значајним, па се на њ и не оеврйе. Разум-