Анали Правног факултета у Београду

451

ПРИКАЗИ

љиво je онда што не сматра вредним спомшвања, рецимо, објашњење значаја шабата (суботе) кроз који се, насупрот грчко-рlшском аристократском схватагьу, придаје велики друштвени значај раду; или синагози која васкрсава у неконформистичким самоуправљачким верским (а у суштини, у почетку, политичким) општинама пуританаца у XVII и XVIII веку; итд. итд. Можда рецензент не сматра за потребно да се осврне на наведене идеје (као и на друге идеје у књизи које овде нису споменуте) с тога што их узима, како je навео у рецензији, за „опште познате”. Међутим, оне често садрже један нови начин гледагьа изнетих друштвених појава, начин на који нисам наилазио у употреблено ј (иначе, сразмерно, заиста скромној) литератури. Па чак и по гаквом питатьу, иначе заиста много расправланом, који су то комунистички, анархистички и самоуправлачки елементи у првобитним јеврејско-хришћанским заједницама, покушао сам да унесем извесне своје погледе. Заиста би било интересантно да je по тим важнијим питањима рецензент био изнео своје ставове, или се на н>их на други начин осврнуо у рецензији. Изгледа ми да je све то последица околности што рецензент не прилази юьизи као својеврсном раду, у основи научној популаризацнји али са извесним ориггшалним замислима, раду који, покушавајући да синтетизује кроз призму основних друштвено-нолитичких идеја Библије разноврсне друштвене појаве и догађаје повезане са тим идејама, и који се понекад служи и есејистичко-књижевним изражајним могућностима; него немало прилази юьизи као да има пред собом неку магистарску или докторску дисертацију коју треба посматрати кроз логичко-класификаторска и лоп-щистичко-дидактичка мерила (тиме никако не желим рећи да таква дисертација не може бити зрео научны рад). Тако, замера ми да у првом делу кньиге нисам дао „синтетичан и систематски приказ тих (тј. друштвених) борби” и што нисам показао „како се оне одражавају у Библији. Тако саме борбе нису доволно диференциране и на одговарајући начин разврстане оне се своде угалвном на борбе између сиромашшгх и богатих... ” (стр. 189). Морам рећи да ову примедбу не разумей сасвим; на које и какве борбе рецензент мисли? Но да сам урадио нешто слично што рецензент тражи то би била историја или јалови историјско-социолошки састав. Има у приказу и других таквих замерки (на пример она на стр. 180, четврти став, да je подела кгьиге вештачка). Рецензент тврди (стр. 189) да у књизи „остаје нерасветлено основно питање и за I и за II део кгьиге, оно о противуречном карактеру Библије je ли она на страни сиромашних или богатих, какво je њено деловање у вези с тим противуречним карактером”. Пошто je Библија писана кроз више од хиладу година, никако се не може одговорити, као што je то у юьизи деталью објашњено, да ли je она на страни богатих или сиромашних. Неки делови су на страни „богатих” (на пример, Проповедник, Соломонове изреке, неки делови Дела апостолских и Посланица апостолских, итд.), а неки на страни „сиромашних” (делови Мојсијевог петокњижјеа, већи део юьига Пророка Синоптичка еванђела, итд.) A једна од основних преокупација моје юыгге je управо у томе да објасни зашто су у неким друштвено-историјским момеитима послужили једни делови Библије као друштвена идеологија за одређене друштвене слојеве, а зашто у другим моментима иза друге друштвене снаге други делови. Иоле пажљиви читалац то одмах може уочити. Исто тако je сасвим неумесно и у садржају кгьиге није нигде пласирано рецензентово питање „да ли писац своја излагања оправдано ограничава углавном на крај XVII века, избегавајући да говори о двема великим револуцијама буржоаској и социјалистичкој, као и о данашњем тренутку. Je ли Библија иту играла пеку улогу.... по готово je ово питанье важно сада у вези са успостављањем „дијалога” између хришћана и комуниста”. Изгледа да рецензент опет замшила да има пред собом дисертацију којој замера да није нагшеана као што je замислио. Y књизи je јасно речено да je Библија престала бити непосредна политична идеологија заклучно са енглеском и америчком буржоаском револуцијом. Истина, рецен-