Анали Правног факултета у Београду

453

ПРИКАЗЫ

пресуде су группсане тако што разликујемо пресуде ко je су несумььиво нетачне, вероватно нетачые, недовольно доказане. можда тачне и вероватно тачне. Уз то je присутна и разлика измеЬу кривичких предмета код којих je до понављања дошло у корист осуђеног и оних код којих се поступак понавља на штету осуЬеног. Иптересантно je запажање да се у највећем броју случајева поступак понавља у корист осуђеног. Што се тиче самог појма погрешне пресуде, он je дат као радна претпоставка. Тако се као погрешне пресуде могу сматрати одлуке које су у поновљеном поступку укинуте, уколико нема посебних разлога који говоре противу тачности пресуде донесене у поновљеном поступку или пак других разлога који јасно указују на кетачност пресуде. Наравно да се овај појам похврђује само испитивањем сваког појединог случаја. Још треба додати да кстраживани кривични предмета припадају раздобљу од 1951. до 1961. односыо 1964. Изналажење грешака у кривичном поступку уско ce повезује са могучим изворима грешака. Тако нам je изнесена документација омогућила да у сваком пој едином случају сагледамо те изворе грешака. Документапија je презентирана са потпуно рељефним приказом и грешкама и њихових извора. Y посебном осврту аутор нас je упознао са ранијом литературом о погрешним пресудама и то како у немачкој тако и у иностраној литератури (француској, италнјанској, англосаксонској и др.). Најзад, сама докуАгентација je изложена с обзиром на кривична дела на која се односе кривични списн. Тако имамо пред собом истражене материале кривичних предмета у вези са деликтима против л!гчности, против имовине, против правосуђа, против јавне безбедности, као и против поретка. Унутарња структура ових група не одговара уобичајеној класификацији коју налазимо у кривичком законику, већ трупе имају особени састав који нас Iграктично суочава са грешкама и изворима грешака у кривичном поступку код свих кривичних дела. На крају, али не као мање важно, треба истаћи да се први том завршава једким прелазом ка другом тому овог дела. Реч je о проблемима који се поставл«ају на темељу истраженог материјала, а за које треба потражити и теоријска и практична решења. Тако je проф. Петерс истакао питање преиспитивагьа читавог кривнчног поступка, с обзиром да из гьега самог могу потицати извесне опасности за правилно расветљавање и решење кривичне ствари у по ј едином кривичном поступку. Одмах после овога поставља се шгтање многих опасности које настају у доказивању, као и понашахьу окривљеног и других субјеката. Довсљно je примера ради указати на проблематику искала сведока, тешкоће ко je се јављају код мшшьен.а вештака, као и код многих поступака примене криминалистике. Коначно из света овога мора проистећи и питање о потреби разматрања система правних лекова, а посебно и проблематике права о понављању кривичног поступка. Остаје нам да join једном укажемо на корисност дела проф. К. Петерса, као и да пожелимо да у до где дно време доЬе и код нас до једног сличног истраживагьа грешака и њихових извора у нашем кривичном поступку.

проф. dp

Д, В. Димитријевић

Немања Божић, ЕКОНОМСКЕ САНКЦИЈЕ Y КОЛЕКТИВНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ. Институт за међународну политику и привреду, Београд 1971, стр. 254. Аутор je приступио писању ове књиге у жељи да проучи економске санкдије ко je су због кршења мира и безбедности у свету предузимане против појединих држава од стране Друштва народа и Организације уједињених надија. Треба напоменути да се ту ради само о оним санкцијама до којих je долазило на основу одлука поменутих двеју организадија ко je су биле правно обавезне за државе чланиде и које су предузимане у име за-