Анали Правног факултета у Београду

454

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

штихе колективне безбедыости за разлику од економских санкција ко je су поједине државе или трупе држава предузимале у оквиру мера за заштиту своје индивидуалне, односно регионалне, безбедности. Ктъига je поделена на четири главе. Y првој писац разматра природу санкција у праву уопшхе, а посебно њихово место, особености и примену у међународном праву. По његовом мшпљењу, оно што одликује међународно право у целини у поређењу са унутрашњим „предодређује и природу санкција у меЬународном правном поретку” било да се ради о индивидуалној или колективној безбедности држава. Y дал>ем излагању дат je осврх на историјат настанка колективних санкција. До првог светског рата државе су се у меВусобним односима руководите ,дюлитиком силе, савеза и равнотеже снага” па зато у међународној заједници и није било колекхивних, већ само индивидуалних санкција. Свака држава je имала право да сама тумачи међународно право и да, по свои нахођењу и могућностима, примењује санкције за кршехье његових норми. После првог светског рата дошло je до стварања новог меЁународног правног поретка „у бити различитог од претходних”. Право држава на рат je било ограничено а употреба силе у међународним односима je подвргнута надзору међународне заједнице организоване у Друштву народа. Пакт Друштва народа није, ме&утим, безусловно забранио рат jep je землама чланицама оставлена могућност да ратују под одређеним условима. Детаљно анализирајући одредбе Пакта и Повеље YjeAHH.emix нација, аутор указује на њихове сличности и разлике, настојећи посебно да баци више светлости на слабе тачке оба ова система, како би и себи и читаоцу олакшао касније разматрање досадашње праксе примене економских санкција у колективној безбедности. Друга и трећа глава су посвећене деталној анализи досадаппьих случајева практичне примене економских санкција и то како у време Друштва народа тако и у доба Уједињених нација. Ти случајеви су малобројни и ни за један од њих се не би могло рећи да су санкдије примењене у оној мери и на онај начин како су то творци уставних аката ових двеју међународних организација првобитно замишлали. Друштво народа je. на пример, применило економске санкције света два пута, у рагу измеЬу Боливије и Парагваја (1932 —1935) и у рату између Италије и Етиошгје (1935 —1936). при чему нису у потпуности поштоване одредбе Пакта које je требало применити, а пре свега одредбе члана 16. За југословенског читаоца je, иначе, од посебног гштереса онај део друге главе који говори о учешћу Јутославије у економским санкцијама Друштва народа против Италије. Подагщ ко je наводи аутор показује, найме, да je привреда предратне Југославије не само претрпела велике штете него je дошло и до њене преоријентације и тештьег везивања за немачко тржгпнте, што je имало не само економске него и политичке последице. Уједињене нације су до сада примениле економске санкције само у једном случају против самозване владе Јужне Родезије. Аутор, анализирајући сполнотрговинску размену и кретагье привредних активности у Родезији уопште, закључује да санкцнје против ове земле нису до сада показале очекивани успех пре свега зато што их не примењују све чланице YH иако су на речима за њих. Из свега ыаведеног аутор извлачи заклучак да je до примене економских санкција, како од стране Друштва народа, тако и од стране Уједињеиих нација до сада долазило рехко и на непотпун начин зато што je „сагласност вола држава (consensus) у погледу вьихове колективне безбедности на сразмерно ниском нивоу". Важну улогу je одкгра/\а и чшьеница да су економске санкције условлене „тржишним обележјем светске привреде". Ове две чшьенице и читав низ других фактора довеле су до тога да чланице мсђународнс заједшше примењују економске санкдије само онда и у оној мери у којој je то било могуЬе у тренутној констедадији политичких снага. Економске санкције су примењиване у недостатку болих сред-