Анали Правног факултета у Београду

456

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

граЬански законици санкционисали су случајеве ехажне својине тамо где je већ била конституисана до њиховог схупања на сыагу, а забранили ново успостављање правних односа из ехажне својине. Исхи je случај и са аусхријским ГраЬанским закоником. Међухим, чиниоци који су нагло инхензифицирали развој хзв. подељене својнне, одредили су и квалитетно нов приступ у правном регулисању овог пихања. Порасх концеихрације индусхрије који je подсхакао прилив становништва у градове, повећане цене земљишту, ушхеде ко je насхају из заједничког организовања колекхивних служби, били су свакако у хом низу чинилаца, међухим нису нужно морали и довести до афирмације ехажне својине и пробијање начела јединсхвеног хихулара својине на схамбеним зградама. Приорихетни разлози у капиталистичким земљама за убрзани развој овог института, који имају опшхи каракхер кад je реч о хом друшхвено-економском сисхему, несумниво су оскудица у стамбеном простору) услед ратних разарања и повећања Iрадског схановнишхва (и незаинхересованосх нриватног кагшхала да инвесхира у схамбену изградњу. На примеру Француске, која je 28. јуна 1938. донела закон којим ce детаљније регулише ехажна својина и који je 10. јула 1965. заменио нов закон (измењен и допуњен 1966. и 1967. г.) може ce прахихи еволуција овог института у капиталистичком свету као и постепено ревидирање индивидуалистичких концепција ранијих буржоаских грађанских кодекса и санкционисање модерних правних решења у регулисању права својине на подељеној стамбекој згради. Основна карактеристика Закона из 1965. године je давање приоритета „колективннм интересима и нужностима на штету индивидуалних прерогатива.” Овај закон о етажној својигш заснива се на модерном схватању сувласништва и прожег je „социјетарским концепцијама.” Закон утврђује да се одиоси које регулише тичу власништва које je подел>ено између више хихулара с тим да сваки титулар поседује један искьучиви део и удео у заједничкпм деловима (чл. I—3). Заједнички делови чине неподељену својину између свих сувласника и деле правну судбину искључивих делова стамбене зграде. Интересантно je правно-техничко решење оргапизације колектива сувласннка које садржи члан 14 Закона и по којем je колектив сувласника конституисан у синдикат са својством правног лица и са значајним прерогативима. Белгијски закон из 1924. год., који регулише материју ехажне својине и Немачки закон о стамбеној својини од 15. марта 1965, уважавају принципе сличне опима у француском Закону. Наиме и у овим законима основно начело je да својина на стану нужно предпоставља сувласнички (идеални) удео сваког сопственика стана у заједничкој својпни. У италијанском закону Codice Civile од 16 марта 1942. год., материја ехажне својине регулише се у глави о „заједници”, а правна правила ко ja се примењују на случајеве када својина или неко друго стварно право има већи број хихулара („заједница”), супсидиерно се примељује и на правне односе из ехажне својине. Италијански закон такође предвиђа ~искључиву својпну” и „заједничку својину” и готово има истоветне солуције за низ питана из односа етажних власника као и француски закон. Посебно je интересантно правно-техничко решенье ехажне својине у швајцарском ГраБанском законику из 1963. године. Join пре доношена овог закона, швајцарски законодавац je у више махова интервенисао у домен ехажне својине, ал и не доношенем посебних прописа већ настојећи да питане реши повезивањем постојећих института у швајцарском позитивном праву. Прво се покушало с комбинацијом сувласништва на непокретности и институтом службености с тим да сваки сувласник има право сервитута на посебној физички издвојеној једшшци зграде-стану; затим, повезиване, конструкције акционарског друштва као хихулара права својине на згради укључујући и земљиште, и уговора о закупу који сваки члан закључује с акциоиарским друштвом. Најзад je 1963. године донет закон који непосредно и детаљно регулише односе настале поводом ехажне својине. Према овом закону право сувласништва односи се на целу непокретност, док се на одреБеним физичким деловима зграде (стан, спрат) конституише ис-