Анали Правног факултета у Београду

586

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

употреби у одреЬеном року од сазнања за околности које ухичу на повећање ризика ( 20 ). 111. Де/сгво непријављивања околности у правном систему у коме je осигурање делатност од посебног друштвеног интереса. Када се пође од. критеријума да je осигурање делатност од посебног друштвеног интереса зато што друштво жели да у тим пословима обезбеди одреЬени утицај непосредно заинтересованих за делатност осигурагьа због соме природе послова осигурања и могућности да код послова осигурања ûohy у раскорак интереса који се заштићују пословима осигурања у односу на комерцијалне интересе осигуравајућих завода, онда се утврђује да се таквим одредбама врши заштита интереса оних субјеката који ступају у правые односе са осигуравајућим заводима ( 2I ) ( 22 ) ( 23 ). Зато je и планом 10, став 2. Основног закона и предвиђено да je осигуравајући завод дужан да прихвати понудь за закључивање уговора о оситурању под условима под којима врши односну врсту осигурања. Међутим, прописивање услова за рад привредних органнзација чија делатност од посебног друштвеног интереса не значи да ове организације не уживају нету правну заштиту и да се у односу на њих код понашања трећих лица одступа од општих правила која важе за пословање свих привредних организација у робном промету. Ако je ограничен статус привредних организација чији je предмет пословања делатност од посебног друштвеног интереса, тиме што су одређени (поједини) услови пословања тих

(20) Проф. др М. Константинович Облигационо право, Скица за Закон о облигацијама, Београд 1969. члан 886, 887, 892. Скицом су дата решења и у погледу права оенгурача на премију, као и посебне одредбе код закључјвања уговора преко трзћих лица и неки друти случајеви губитка права на коршпћење овлашћењима на раскид односно повећање премије (чл. 888. и 889).

(21) Члан 1. став I, 15, 27, 39. и 58. Основног закона нпр. дају се посебне одредбе везане за карактер осигурања као делатности од посебног друштвеног интереса односно спроводи посебан друштвени интерес у пословима осигурања.

(22) Разлог томе je свакако што код вршења делатности од посебног друштвеног интереса „индивидуал ни интерес налази своје задовол>ен>е у формама Koje му je наметнуло (проф. др В. Иванчевић, О могућностима обавезноправних односа друштвених правних субјеката као носилаца делатности од нарочитог друштвеног интереса, реферат са саветовања „Садржина Законика о облигацијама као дела Цивилног кодекса" стр. 27, издаље Института за упоредно право. Београд.

(23) Посебности које ироистичу из карактера осшурања као делатности од посебног друштвеног интереса које се тичу одступања од оггштих решења правног пологкаја привредних органнзација чији послови нису од посебног друштвеног интереса, тичу се одређивања посебних услова за оснивање (члан 29. и 40. Основног закона као услов за оснивањз осигуравајућих завода односно завода за реосигурање предвиђа обезбеђење почетних резерви сигурности и испуњење других савезним законом гтрописаних услова), допошења одређених самоуправных аката уз учешће представника заинтересованих организации а (члана 48. Основног закона у надлежности скупштнне завода коју сачињавају и представници осигураника ј оснивача улази доношена статута, изузев у делу којим се регулиш? самоуправна права радне заједнице) итд Међутим, категорија посебног друштвеног интереса у дслатиости оснгурања означава и специфична решења којима се одступа од општег система управл,арьа приврелним организацнјама. Тако у управљању осигуравајућег завода учествују представници осигураника и осигуравача (в. члан 44—46. Основног закона). Изложена решења правног положаја и управл>ања осигуравајућим заводима нису од утнцаја за наша разматратьа. Због тога нису (нпр. у отсеку 11. рада) посебно разматрана. Ближе разјашњење неких појмова везаних за карактср делатности од посебног друштвеног интереса видетн у чланку проф. др В. Јовановиђа, Специфичности самоуправних аката радних организација чији су поједини послови или делатности од посебног друштвеног интереса.