Анали Правног факултета у Београду

595

ПРИЛОЗИ

углавном не постоји дилема да ли признати или не признати забрану злоу потребе права. Међутим, још увек није лако прецизирати њен појам у нау ци, ни означити одредбама правних аката понашања ко ja она обухвата. Y односу на почетак нашег столећа данас je то много лакше и постоје одреЬене предности за теоријско разматранье и за њено правно регулисање. Прва предност je резултат афирмације социолошког метода у правној науци. То je сазнање и полазни став да није могуће дати потпуне и коначно уобличене појмове у систему правые науке, те, према томе, ни решеньа за друштвене односе са становишта правые технике, тј. у процесу стварања, тумачења и примене правних нормы. Ова немогућност je фактичкн условлена, она je последица стварности друштва, сложености и испреплетености друштвених односа, својства и понашагьа људи ко je право треба да регулише и усклади. Протнвречни елементи и елементи j единства који постоје истовремено у свакој друштвеној заједниди и сталне промене треба правно да се обликују и озиаче одговарајућим средствима техничке тешкоће правног регулисања друштвених односа и методолошке тешкоће научног сазнања, последице су наведеног несклада друштвених елемената које право peryiVnine, а правна наука изучава као предмет. Jep, постојање разлика у положају и интересима између поједннада и друштвених трупа у неким не искључује могућност истовременог постојања чинилаца који утичу на истоветност положаја и интереса тих појединаца и трупа у дргуми областима друштвеног живота. Зато усклађеност садржине и обима субјективних права са начелима објективног права, пре света началом правые једнакости, представља израз тражења решења за постојећи несклад у друштвеној стварности. Сазнање о постојању поменутог несклада посебно je значајно, како при одређивању и регулисању субъективных права и начела правног система, тако и при њиховом појмовном и теоријском уобличавању у правној науци. Друга предност je усавршавање поступка сазнавања права, тј. усавршавање правног метода и правые технике. Y првој половины нашег столећа, промене извршене у области имовинских и других друштвених односа jaсно су показале да исти правый облици обухватају различите друштвене садржаје. Садржина и обим субјективних права неодвојиви су од начела правних система и облици сазнања правые науке, који су изражавали промене друштвених елемената нису могли да остану непромењени у традиционалном хеоријском оквиру. „Појављује" се појам злоупотребе права чији су неки елементи и раније постојали. МеЬутим, новонастали односи и потреба за новим правним решењима тешко су се усаглашавали са традиписналним системом појмова правые науке ( 9 ). 2. Без обзира да ли je са становишта правые науке могуће набројати мерила којим би се прецизније поставила разлика између начела социјали-

(9) Вредна je пажьье опаска С. Живадиновића о теорији злоупотребе права и теорији социјалне функције својине да „истину трансформисање својине од Code Civil- a на овамо” као и констагација да „Обе су теорије свакако независне. Често се дешава да присталице једне не признају другу. Сам Диги (Dugut) био je противник теорије злоупотребе права. Док, с друге стране Жосеран {Josserand), један од твораца ове теорије, сматра да теорија о сохщјадној функциЈИ својине, онако како je изражена код Дигиа, лежи на метофизичкој освови.” Право располагања и својнна, Београд, 1938 стр. И.