Анали Правног факултета у Београду

605

ПРИЛОЗИ

да je кугтац не би кутгио или би дао мању цену да je за иедостатак знао" ("). Y другим законицима предвиЬа се још и да недостатак треба да умањује вредност и корисност ствари у „знатној мери”( 4 ), затим да треба да буде „замашнији” и сл., што су у крајњој линији хштања која одређује суд ( 5 ). Карактер мане одређује се, дакле, на објективан начип. Тако je и у модерним кодексима грађанског права, мада постоје разлнке у значају који je дат суду. Аок je код старих законика оставлена суду широка компетенција у погледу оцене интензитета мане, у савременим законодавствима, посебно соци ј алистичких земаља, постоји тежња потпуног законског регулисања тежине мане, путем извесних стандарда и државних норми. Тако се у Привредном законику ЧСР каже да ствар треба да има „својства предвиђена техничким нормама и другим правним прописима” ( 6 ). Одредбу сличне садржине има и ГраЬански законик РСФСР. Y совјетском праву дошло je до извесне еволуције у погледу законодавног третирања карактера мане, jep je ГраЬански законик РСФСР друкчије прилази питању квалнтета продате ствари, него ГраЬански кодекс од 1922. Y тексту закона од 1922. питање квалитета продате ствари постављало се само као одговорност продавца за одсуство договореног квалитета. Ако je недостатак ствари могао бити утврђен од стране купца, да je применно неопходну пажњу, продавац je одговарао само утколико je довео купца у заблуду негарајуђи постојање тих недостатака. По новом законодавству, полази се од објективне несаобразности ствари са условима уговора и од клаузула директно унетих у уговор од стране продавца, које говоре о сниженом квалитету продате ствари ( 7 ). Y нашем савременом ■ праву се код регулисања питања тежине мане појављују модерна решења. Овим се мисли на новине које у ову материју уноси Скица за законик о облигацијама и уговорима проф. Константиновиђа. Решење дато у Скици у знатно ј мери надахнуто je оним ко je да je Једнообразни закон о међународној продаји гелестшх покретних ствари, али истовремено модификује и ублажава ову солуцију. Y Једнообразном закону се, найме, први пут nojaßAiyje појам саобразности ствари. Под овим се подразумева јединствена обавеза исггуњења, обавеза предаје ствари без недостатака и предаје у утврђено време и на утврђеном месту. Скица ово решење ублажава тиме што прави разлику између грађанске купопродаје и купопродаје у привреди. За грађанску купопродају задржано je традиционално схватање појма мане, док je за купопродају у привреди усвојен појам мане који би углавном одговарао појму несаобразности Једнообразног закона. Кажемо углавном, jep су у Скицу унете измене за случај када продавац купцу преда неку другу ствар уместо уговорене. По једнообразном закону оваква предаја ствари сматра се несаобразном ( 8 ). Према

(3) Code Civile чл. 1641, став 1. (4) Швај царски Ор чл. 1641, ст. 1.

(5) ОИЗ за Црну Гору чл. 232; АГЗ § 923, Грчки ГЗ чл. 534, Српски ГЗ § 555, пол>скп ГЗ чл. 556, италнјански СС чл. 1490.

(б) Прииредни законик ЧСР чл. 133.

(7) Научно-практическии коментарии КГК РСФСР под редакцией проф. Е. А. Флеиснц, Москва 1966, стр. 285. и след.

(8) Једнообразни закон: члан 33, став 1, тачка б.