Анали Правног факултета у Београду
631
ПРИКАЗИ
конвендија буде ригидна што би захтевало од држава да мењају своје мставе и законе пре но што би приступили једној таквој конвеицији. Делегација Аргентине изјавила je да ce политична зрелост не може инаугурисати yroßopoiM већ се мора развијати кроз постепену еволуцију међународних услова. Ова општа премиса, коментарише А. Schreiber, била je вероватно позадина многих агрумената који су истицани од стране земада које су биле против конвенције. Оштро разликовање у мишљењима израженим од стране влада Америчких држава-чланица на Конференцији у Боготи, спречило je припрему на доношењу једног обвезујућег документа на плану заштите дудских права. Иако неколико одредаба Поведе О.А.С. говоре о дудским правима, документација са Конференције у Боготи, у цедини посматрано, указује да учесници на овој конференцији нису имали намеру да конституишу један систем меВународно-правне заштите људских права. Државници који су учествовали у раду на нацрту Повеље побринули су се да искључе могућност да се те одредбе тумаче тако да инкорпоришу Америчку декларацију о правима и дужностима човека у Повели О.А.С. Иако je већина земада учесница на Конференцији у Боготи потврдила, до душе, своју оданост принпипима заштите људских права, ипак су се определиле за гарантије ко je обезбеђује свака по ј едина земда својим грађанима у заштити њихових права и слобода. Када се 1949. год. састао интер-амерички правки комитет да размотрн захтев истакнут на Конференции у Боготи да се сачини нацрт статута суда који би имао функцију да обезбеђује заштиту људских права, чланови Комитета констатовали су да овај задатак ствара „озбидне тешкоће". Одлучили су да се не обазиру на захтев Конференције и да поднесу извештај зашто сматрају задатак преурањеним. Чланови Комитета изразили су гледнште да једна конвенција која бхт трактовала људска права мора да претходи формирању суда. „Основни разлог" за овакав став Комитета било je уверење његових чланова да „би била пеопходна радикална трансформација уставних система који су на снази у сейм Америчким државама”, како би се на тај начин прилагодили национални правки системи новој међународној Јурисдикцији. Судбина предлога да се припреми нацрт статута интер-америчког суда за заштиту људских права показује да 1953. год. већина влада Америчких држава још није била водна да ради енергичније на конституисању међународних гарантија за дудска права. Y времену од 1954—1959. нису предузети неки крупнији кораци у правду изградње интер-америчког система за заштиту људских права. Спремност, међутим, већине влада Америчких држава да 1959. год. у Сантјагу конституишу Интер-америчку Комисију за дудска права, аутор објаппьава, поред осталог, и околношћу да je већнна Латинско-Америчких држава у касним педесетим годинама изашла из периода политичке диктатуре и формирала владе које су заузеле либералнпји став према овим питањима у органима О.А.С. На конференцией у Сантјагу није још постојао јасан концепт о томе ко ja све овлашћења треба да има Интер-Америчка Комисија за дудска права као и по каквој ће процедури функционисати. Велики број делегата на овој конференцији узео je учешеће у дискусији по питагьу односа између доктрине о немешању и концепиије о улози Организације Америчких Држава у домену дудских права. Према становишту делегата из Венецуеле, принцип немешања мора бити усаглашен са другим фундаменталним интер-америчким принципима. Према том гледишту, владе би требало да буду припремдене да прихвате извесна мања ограничена свога суверенитета. Иако су друге делегације биле мање приправне да учине компромисе што се тиче доктрине о немешању, мишдења изнета на конференцији у Сантјагу представдала су оштар контраст ставовима већине америчких држава изречении у периоду између 1948—1959. о томе да се интер-америчком систему призна било каква значајнија улога у области заштите дудских права. Посебна глава посвећена je припремама и раду на изради Статута Интер-америчке Комисије. Нацрт Статута сачинио je Одбор О.А.С. у времену између 10. септембра 1959. и 25. маја 1960. год. Пре но што je усвојен,.