Анали Правног факултета у Београду

632

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

три различита нацрта била су предмет дискусије на састанцима кош су били у знаку оштрих подела мишљења. Нарочито када je било речи о праву Комисије да ревидира петиције појединаца, трупа и влада што je заговорнике доктрине немешања с једне стране и присталице умеренијег поступала склоне да се определе за давање квалификованије улоге О.А.С. у домену људских права, с друге стране, поставило у два супротна табора. Предлог да се појединцима и приватним групама да право да се обрате интер-америчком ограну у вези аката које су починиле њихове владе имало je неколико прецедената у Западном свету. Деценијама су напори Латинско-америчких државника били усмерени у правду спречавања спол>ног мешања у унутрашње послове тих земаља. Стога су неке од Влада држава-чланица протумачиле овај нацрт Статута као претњу доктрини немешања. По њима, овај први нацрт допуштао je да један меЬународни орган, који пије конституисан путем конвенције, ревидира жалбе примлене од појединаца у вези аката који су иначе у јурисдикцији домаће државе. После другог, сачињен je и трећи нацрт Статута Интер-америчке комисије који je требало да задовољи оне делегације влада Америчкггх држава ко je су сматрале да je право петиције покушај да се повреди јурисдикција домаће државе и окрњи доктрина о немешању у унутрашње ствари. А. Schreiber истине да je један од најкрупнијих чинилаца који je натерао многе владе да се изјасне против компетенције Комписије да решава по петицпјама свакако страх од чигьснице да би ово овлашћење омогућило да се открије јаз који постоји измеВу уставних гарантија и њихове практичне примене у области л>удских права, у многим Америчким државама. Већина америчких устава садржи одредбе којима се гарантују права човека прокламована у Америчкој декларацији о правима и дужностима човека. Међутим, сви ови устави не обезбеђују и гарантије појединцима да могу повести поступай за заштиту својих основиих права и слобода ако су ова повређена од државних власти. Треба додати и то да већина америчких устава предвиђа суспензију уставних гарантија у случају потребе. Међутим, значајан број држава-члангща О.А.С. заговарао je став да Организадија Амеоичких Аржава треба да предузме енергичне мере у корист заштите људских права, да таква акција не значи колизију с доктрином немешања и, залажући се за прихватање права петиције као прерогатива Интер-Америчке Комисије за људска права, истакла као аргумент и околност да међународно право постелено елиминише традиционално схватање по којем појединци немају својство субјеката права у међународним односим а. Међутим у приоду који je уследио, чланови новоформиране Интер-Америчке Комисије показали су тенденцију да еластичније и екстензивннје тумане и развијају своја, иначе, по Статуту Комисије, ограгагчена овлашћења у том правду који je омогућавао поступање на начин који je садржавао многе аспекте овлашћења да решава по петицијама које су им упућивали појединци, трупе и организације. Y делу у којем се говори о структури, овлапхћењима и процедури коју у извршењу својих функција примењује Интер-Америчка Комисија, аутор истиче да, и поред одређене ингеренције коју има Одбор ОА.С. у односу на рад Комисије (право да бира чланове Комисије, да доноси амандмане Статута Комисије и да одобрава њен бунет), практично, већина ових одредаба нема утицаја на одлуке које Интер-америчка комисија доноси. Y том смислу ce указује да Комисија ннје чекала на формално доношење амандмаиа да би проширила своју компетендију, посебно у вези поступања по петицијама које су доставляли појединци и организацијс. Већина америчких влада акцептирала je овакав развој и формално доношење амандмана Статута Комисије које je касније уследило само je легализовало већ насталу еволуцију у том правду. КоментаришуНн аутономију интер-америчке комисије за људска права, А. Schreiber, указује да, за разлику од међузависности која постоји код Европскнх органа конституисаних у нил у заштите л>удских права, у оквиру интер-америчког система не постоји и ■формално установлен систем координадије. То, међутим, не значи да