Анали Правног факултета у Београду

633

ПРНКАЗИ

Интер-Америчка Комисија не може затражити помоћ од других органа Органнзацпје Америчких Држава. За одену карактера деловања интер-амернчке Комисије за људска права од посебног je интереса садржина чл. 9 Статута Комисије који утврђује следеће функдије и овлашћења Комисије: а) да развија свест о значају људских права меВу Америчким народима; б) да даје препоруке Владама (држава-чланица) ако сматра такве акдије корисним у циљу усвајања прогресивних решења у вези људских права у њиховом унутрашњем законе давству; в) да припрема студи je, извештаје и публикадије уколико оцени да би била од значаја за извршење својих дужности; г) да тражи од Влада држава-чланица О.А.С, да снабдева Комисију информацијама и материјалима о мерама које предузимају у области људских права; д) да користи Организацији Америчких Држава као консултативно тело у области развоја и поштоваььа људских права. Од посебног je интереса излагање о односима Комисије ca пој единим америчким државама, нарочито са Кубом, у вези заштите људских права. За првих шест година свога рада, већину жалби коју je Комисија примила односи се на повреде основних људских права к слободе на Куби, у Доминиканској Републици и на Хаитима. ТакоВе су петиције упућиване у вези Еквадора, Гватемале, Хондураса, Никарагве и Парагваја. Мали број жалби који je стизао из других америчких држава, укључујући ту и САД, не значи, коментарише А. Schreiber, да у тим земљама није било озбиљних повреда људских права. С тим у вези, истине се да je готово сигурно да чланови Комисије не би ишгцирали истраживање у вези расне дискриминације у Сједињеним Америчким Државама, уколико би изостале жалбе поднете од грађана САД. Исто тако, указује се да je већина особа чија су социо-економска права најчешће повреЬена, обично сиромашна и неписмена. Ови појединци или нису упознати са функцијама Комисије за људска права или им није дозвољен приступ организацијама које би могле олакшати обраћање једном таквом органу. Што се тиче локалннх трупа чија су права повреЬена, оне се чешће опредељују за локалну политичку акцију. Активност интер-америчке Комисије у односу на револуционарну Кубу на плану остваривања заштите људских права, демонстрира домет до којег међународни орган може да иде у свои утицају на ток акције коју предузима држава у оквиру свог сувереног одлучивања. Комиснја je, почев од свог оснивања 1960. год., разматрала више од 2500 писмених жалби у вези повреде људских права на Куби сакупила огроман матер иј ал и саслушала бројна усмена сведочења о стању и условима под којима се остварују основна права и слободе л>уди на Куби. Упркос пшроке скале метода за сарадњу које je Комисија примешивала у односима са владама Америчких држава, у области развоја људских права, Комисија није успела, на било који начин, да успостави сарадгьу са Кастровим режимом. Оцењујући напоре Комисије у случају Кубе, аутор закључује да Организација Америчких Држава није била у могућности да ефективно сараbyje са Кастровим режимом и да није вероватно да ће Комисија моћи, у блиској будућности, да увери Кубанску владу да сараВује. Ова сарадња није могућа, сматра А. Schreiber, све дотле док влада Кубе и главни чланови О.А.С. нарочито САД, не измене неке од својих досадашгьих ставова. Доктринарна идеологија кубанских лидера требало би да наЬе одговарајући модус којим би се поново успоставио контакт измеЬу Кубе и других Америчких држава, с једне стране, а с друге, политичари САД требало би с више реализма да приступе одлуци о томе да Сједињене Америчке Државе могу да коегизистирају са комунистичком Кубом. У таквим изменении условима, интер-америчка Комисија за људска права била би у стању да увери кубанске функционере да je потребно и корисно да Комисији доставља одговарајућу документацнју у вези жалби због_ повреде људских права на Куби као и да омогући посматрачима Комисије да посете Кубу у вези стања и услова у којима се осварују и заштићују људска права. МеВутим, интер-америчка Комисија за људска права, у оствариваlьу својих задатака имала je успешне и интензивне контакте са Доминиканском