Анали Правног факултета у Београду

640

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бавећи ce земљорадњом, провес већину живота. Y току војничке службе посетио je Сирију и Киликију. Извесни подаци дају основа веровању да je умро и сахранен у граду Тарентуму, на југу Италије. Подаци су, као што ce може закључити, врло оскудни. Колумелин књижевни опус садржи две книге: De Arboribus (О сађењу дрвећа) и De re rustica (О пољопривреди). Прва књига je изгубљена и данас се о њој, осим да je постојала, не зна ништа одређено, док друга представља врло значајно сведочанство о земљорадњи тога периода. To je најсистематичније и најбоље дело римске књижевности о пол.опривреди._ Мада су ce проблематиком пољопривреде у Риму бавили људи који су и као књижевници и као државниди значајнији од Колумеле (Катон Старији, Варон), његова расправа превазилази све друге. За разлику од Катона који у својој расправи De Agri kultura расправлю и многе ирационалне ствари (како се молити куйним боговима, приносити жртве, склапати погодбе итд.). Колумела je строго радионалап, систематичан и јасан. Уз то je и врло добар стилист, чему се не треба чудити jep je био ученик Цицеронове школе. De re rustica je написана y дванаест књига које врло опширно излажу проблеме земљорадње, залазећи у детали који сведоче да je писан човек позних година и велико га полюпривредыога искуства. Примера ради изнећемо сажет садржај свих дванаест книга,. Прва кгьнга: предговор писш! о газдинствима правила за патерфамилијаса стање и квалитет земл>е наводњавање грађевине на имањима власник и закупац — надзорник, пастири. Арута књига; земљишна својина орање и ђубрење тла старање о различитим плодовима број робова при орању време сетве. Tpeha, четврта и пета књига: условн култивисања, калемљења и кресана воћки, винове лозе и маслина. Шеста књига; инсгрукције око селекције, укрштања и парења стоке,, коња и мазги са кратком расправом о ветерини. Седма книга; наставља о том проблему са ближим освртом на „мање домаће животиње’’ овце, псе, свигье. Осма книга: Узгој живине и риба у рибнацима. Аевета книга: о пчеларству. Десета книга je експериЈмент у хексаметарским стиховима, који представлю неку врсту допуне Вергилијевих Геортка (четврте книге). Хвалевредан je само Колумелин покушај, jep се његов песнички таленат ни изблиза не може поредити са Верглијевим. Закључује се из предговора целој книзи, из закључка IX книге и предговора X книге да je X книга требало да комплетнра дело. На инсистиране издавача Публија Салвинуса додата je и XI книга која садржн дискусију о дужностима надзорника имана, Calendarium Rusticum у коме су време и доба разних пољских радова одређени у сагласности са изласком и заласком звезда и дугачко поглавље о баштованству као допуна претходног. Аванаеста книга je посвећена надзорншсовој жени и одређује њенепосебне дужности о брану и чувану воћа и нези винове лозе. Книге су пнсане једна по једна и тако слате издавачу, пометгутом Публију СалЕинусу, Стога се у погледу композиције јављају извесни недостаци, jep писан поједине ствари речене у претходној, понавља у наредној книзи. То je углавном све што му се може замерити. II Већ на самом почетку Колумела дефинише проблем с тим што одређује цил. книге. Дело je написано ради популаризације и обнове зем.ъорадње. Писац се обраћа издавачу речима да често чује и од првака римске државе како се жале на опадане пољопривреде. Неки се жале на лоше атмосферске прилике, друга сматрају да je узрок истрошености нталског тла, лош квалитет земл>е и сл. Но, сви ти разлози су, вели Колумела, далеко од истине. „Ja мислим да те појаве нису никако изазване недостацима кли-