Анали Правног факултета у Београду

641

СТУДЕНТСКИ РАДОВИ

ме, већ пре нашим сопсхвеним манама. Наиме ми смо обрађивање земље пропустили најгорим робовима као да смо je предали џелату да je казни, док су се међутим најбољи луди међу нашим прецима сами бавили гьеним обрађивањем уз највеће старање.” ( 1 ) Овај вапај за земљорадњом као за давнашњим занимањем Римљана среће се и код Катона Старијеп” Када су наши преци хвалили доброг човека они су га хвалили као доброг земљорадника. Од земљорадника постају и најхрабрији јунади и најпредузимљивији војници, сама земл>орадња je најпобожније и најтрајније занимање а људима који ce њој предају најмање су својствени зле мисли". ( ž ) Трговипа се Катону чини рискантним занимањем a зеленаштво, недостојним човека. Али, треба напоменути да je велики апологет земљорадље био и демагог. Сам се бавио врло уносним трговачким операцијама а ни зеленаштво му није било баш тако страно. О изузетном угледу који je землзорадња уживала у старом Риму, као најчасније занимање, сведочи и анегдота о Ларцијусу. Овај човек je, у трещину када су сенатори дошли да му саопште да je изабран за диктатора, затечен како оре њиву. Када je опасност по град прошла и пошто je успешно обавио дужност, Ларпијус се латио поново старог посла. Колумела констатује да су Римљани некада, како омладина тако и они старији, највећи део живота проводили на њивама. Аанас je случај сасвим обрнут. Луди су се одали разврату, а омладина предњачи. Време се проводи на бескрајним и раскошним гозбама које уништавају ону некад врло чувену чврстину римских момака кова Муција Сцеволе. Колумелин щнат je трло драстичан;” Тела наших младих л>уди су толико млитава и ослабљена да смрт на ньима не проузрокује никакву промену”. ( 3 ) Земл.орадњи се човек мора учити као што je сличај и са правом, математиком, реториком, филозофијом, музиком. Но, ако човек хоће да се посвети некој од ових наука или вештина, јасно му je шта ће учинити. Отићи ће учителу, човеку афирмисаном у тој области, и овај ће га упутити у тајне те вештине. Са земл>орадњо,м то није случај из простог разлога што за земљорадњу нема учитеља. То je несумњиво штета и један од разлога зашто земљорадња стагиира. Да би се човек научно земљорадњи, он мора комбиновати проучавање природних услова са практнчним земљорадничким искуством. За успешно бављење земљорадњом потребно je, пре.ма Колумели, испунити три услова и то кумулативно. То су познавање предмета (prudentiam rei), средства за сношење трошкова (facultatem impendendi) и желу да се посао ради (voluntatem agendi) ( 4 ). Савете са сличном садрЖlшом даво je и Катон, али су они знатно једноставнији. Вероватно да je Катон тиме желео да импресионира и подстакне своје савременике не би ли већи значај придали земл>орадњи. „Шта значи добро обрађивати њиву? Добро орати. Шта на другом месту? Орати. Шта на трећем? Бубрити”, ( 5 ) Мада Колумела познаје предмет из искуства, он се осланьа на низ извора, како римских тако и хеленских. Он то и не крије, за разлику од Катона који je као заклети непријатељ свега грчкога одбијао и сваки хеленски утицај, мада га није успео мимоићи. Колумела врло ласкаво говори о својим претходницима, лудима који су на било који начин говорили о земљорадњи. То су врло славна имена. Песник Хесиод, филозофи Демокрит и Ксенофон, два „перипатетичара” учител. и ученик, (Аристотел и Теофраст) као и Менандар и Диодор, земл>аци Бианта (једног од седам грчких мудраца). Код Римљана тиме су се бавили Катон Старији, Тремелиус Скрофа (Баронов савременик и један од учесника у његовој расправи De re rustiса), Барон, Вергилије, Картагигьанин Маю, и Колумелини савремениди„ Корнелије Целзус и Јулије Атикус.

(1) Columella, De re rustica, I, Praef., 3. (2) Caio Maior, De agri cultura, 2, 4. (s) Columella, Dt re ruslica, I, praef., 9. (4) Columella, Dt re rustica, I, 4.

(5) Cato Maior, Dc agri cultura, I, 1.