Анали Правног факултета у Београду

642

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

111 Тражећи узроке пропадања земљорадње, Колумела говори о једној тенденцији коју сматра једним од узрока. To je прелаз ca интензивног на екстензивни начин обраде земље. Као Катон и Варон, тако je и Колумела присталица интензивног типа. Он каже да и мало поље брижљиво обрађено може донети више плодова него велико, немарно урађено. Ипак, многи поседници настоје да засеју што више, макар и не постигли жељени ефе:кат. Колумела запажа да постоје ове две тежње. Заступајући интензивни начин, он са жаљењем констатује да се у Италији почиње вшие гајити једiia мање квалитетна врста винове лозе на штету квалитетније. Зашто баш помињемо винову лозу? То није без разлога, јер у правилима интензивне .земљорадње гајење виыове лозе заузим а прво место. Постоји, найме, још од Катона својеврсна ранг листа која гласи овако; 1. вннова лоза (vinea), 2. повртарство (hortus), 3. сађење врбе (salictum), 4. гајење маслина (oliveturn), 5. пашњак (pratum). 6. житна њива (campus frumentarius). Узгајање мање квалитетне лозе условила je и конкуренција провингшја, првенствено Галије, Шпаније и подунавских региона, где je Клима слична клими у Италији а услови за узгој винове лозе повољнији. Стога je нега квалитетне винове лозе у Италији постала неуносна. IV Колумела je противник једне врло старе тежње која je актуелна још -од римских победа у другом пунском рату. То je ширење и преовлађивање крупног поседа. О томе постоје бројна сведочења. Један Помпејев присталица je нпр. обећао сваком од својих војшгка по 4 југера земље ако му учине одређене услуге. Ако се узме у обзир да je во ј ника било 15.000, онда видимо са колнким комплексом земље je рачунао овај помпејевац. Август je донекле успео да заустави тај процес, но економско благостагье, настало под њим, није дуго потрајало. Y Колумелино време проблем постаје поново актуелан. Он патетично наводи да je Ромул својевремено поделио земљу на по два југера по човеку док je према Лишпгијевом закону тај максимум износпо 7 jyrepa. Данае, вели Колумела, само извесни Маније Курије .Дентатус je за неке не баш нарочнте војне услуге отацбини добно одједном 50 jyrepa. Да су овакве тежње истините, сведоче и други писци. О тим појавама je говорио и Сенека Филозоф. Познати енциклопедиста и историчар Плиније Старији директно je у свои делу Naturalis Historia тврдио да су латифундије упропастиле Италију (Latifundia perdidere Italiam) ( 6 ). Ha други, али зато не мање ефикасан начин, евгдочи о томе и једна занимљнва фигура из времена Нерона, сатирични писац Петроније Арбитер ( 7 ) који je овај надимак добио jep je, према Тацитовом тврђењу ( 8 ), у своје време сматран за арбитра елегандије, Y свом роману Сатирикон, Петроније каже да извесни Августов ослобођеник Трималхион има толико имагье да та соко не може облетети. Трималхион се уоггште не секира ни кад му потону бродови пуни уља, jep ти губици за њега не ггредставл>ају ништа. Да би слика о том поседнику била потпунија, Петроније наводи каква je то незналица и пробисвет који богатством жели да купи знање а путем раскоши да засени већ декадентни Рим. Стари писци су правилно запажали ове појаве, мала код гьих има и доста претеривања. Ситни и средњи посед играли су још увек знача јну улогу у Италској пољопривреди. С друг'е стране, не може се поредити Рим из времена Ромула, када je то био мали сиромашшг град, и времена прин-

(s) РПп., Nat. hist., XVIIT, 35.

(7) Perrottiu 5, Salyricon, 37 (На српскохрватском Петроније Арбитер, Гозба Трималхинова, прево\ с латинског Божилар Ковачевнћ, Београд, Рад. 1969).

(8) Тацит, Анали, 6, 45. Превод с латинског А»ил>ана Црепајац. Београд, СКЗ 1970.