Анали Правног факултета у Београду

654

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y том смислу убудуће сви правый факултети би требало да дозначе осталим факултетима сваку промену у наставним плановима са образложењем разлога због којих je дошло до промене. 3. Уједначењу наставшие планова треба тежити нарочито у погледу првих година студија, што би уједно олакшало и прелаз студената с једног факултета на друга. Y пох’леду задњих година студија, прихвата се начелна могућност извесног разликовања, како би дошле до изражаја специфичности и специјалности поједшшх факултета. 4. Овако схваћена уједначеност je могућа утолико пре што постоји велик број предмета који су заједнички свим факултетима, иако понекад њихови називи, а свакако и наставни програми, нису подударни. 5. Сви представници факултета су сложни да студије на правним факултетима треба да трају четирн године. 6. Они су исто тако сложни да прва година студија, обзиром на знагьа ко ja даје претходно школовање, треба да буде година уводних знања, која ће садржавати углавном основе других друштвених наука, пре свега содиологије, политичке економије и историје правних институција. При томе треба водгти рачуна да те предмете треба димензионирати у наставном процесу у оној мери ко .лик о je то потребно, да се квалитетно изгради правно образовање. 7. Остале, нарочито позитнвно-правне дисциплине треба по извесном логичном реду груписати на остале године тако да наставни план представл>а заокружену, логичну, научно и педагогики оправдано, целину. При наградил наставног плана за другу и трећу годину студија треба се држати постепености, узајамне зависности нзвесних предмета, упознавање најпре с материјално-правним, а потом формално-правним дисциплинами, најпре с основным, класично формираним предметима, а затим модернијим, изведеним, скоро одвојешгм. Предметы који обрађују политике у поједигош сферами друштвених делатности треба да дођу после предмета који третирају друштвене односе. 8. Две последнее године, а нарочито четврта година студија, може садржати обавезне предмете и трупе предмета којима се врши благо усмеравање и обрађују спевдгфичне материје појединих факултета. Стога на овим годинами у начелу не треба тежити потпуном уједначењу. Y циљу таквог усмеравања факултети могу уводити и опционе предмете. Било би корисно, да студенти са једног правног факултета могу слушати и полагати неки предмет, који се посебно негује на другом правном факултету у земљи. Исто тако у циљу поспешивања интердисциплинарног студија требало би омогућити да студента слушају и полажу неке предмете на другим факултетима ако се за њих посебно интересују. 9. Код уписа студената на прву годину студија, гимназија се сматра као једина одговарајуђа средња школа. Било би потребно да сви факултети што пре озаконе овај закључак. Изнимно могу факултети, ако зато постоји посебна потреба, прогласити одговарајућом школой и неке друге средње школе које поред стручног дају и признато ошпте образовање. 10. Завршене вшпе школе на којима се стнчу знагьа из области друштвених наука блиских праву дају право уписа на правый факултет. Факултети од нивоа извођења наставе и подударност програма у погледу обима и садржине појединих предмета. 11. Y цил>у смањења осгшања броја уписаних студената и тиме повећања ефикасности студирања или ако постоји потреба ограничења броја студената код уписа. селекцију треба вршити према постигнутом општем успеху у прехходном школовању и успеху у предметима из области друштвених наука. Квалификациопи испитн могу бита допуна и корекција напред поменутог критеријума. 12. Студент може прећи са једног правног факултета на друга у току прве године студија ако су услови ушгеа једнаки на оба факултета. Ако су услови различити, прелаз je могућ тек после положених свих предмета прве године.