Анали Правног факултета у Београду

504

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

уговорима не могу вређати закони који интересују јавни поредак и добре обичаје. Одредба чл. 6. Француског грађанског законика подстакла je многе ауторе на размишљање о самом појму и правним послединама јавног поретка, тако да су у Франдуској никле бројне теорије о јавном поретку ( 51 ). И поред веома разлнчитих теоријских миппъена, судска пракса je у примени овога појма показивала више смисла за реалност и за један „смирении” став. Путем јавног поретка и добрих обичаја, судови су штитили домен индивидуалне слободе, слободе рада и трговине, статуса личности, брака и усвојења, традиционалног морала и сл. Преко тих појмова судска пракса je проглашавала ништавим све уговоре који на овај или онај начин компромитују моралне погледе и основне принципе друштвеног поретка. Тако су нпр. као ништави били посматрани следеГш уговори: поклон учинен конкубини да би се придобила или одржала њена наклокост; уговор о брачном посредовању у коме посредник ма на који начин врши притисак на одређена лица да ступе у брак; уговори који имају за цил> стварање, одржавање или искоришћавање јавних кућа; уговори који се односе на хазардне игре ако су закључени под условима који су забрањени позитнвним правом; уговори у којима ce један утоворник обвезује да ће уз накнаду коју добнја од свог сауговорника или трећег, употребити свој утицај и утлед који ужива у одређеном кругу да би своме сауговорнику учинио неку корист (тзв. трговина утицајем); разни уговори поводом изборне агитације, куповине гласова и уопште изборне корупције; уговори који имају за цил> драматуршки или сличан „успех” који ce закључују са трупом лица која ће се „одутпевл>авати’'за време представе и тиме утицати на стварање одређеног јавног мњења; уговори који имају за циљ да се омете правилно извођење јавне продаје; уговори којим ce остварује нека фискална превара; уговори којима ce врпш уступање неке јавне функције уговори којима ce регулишу новчана давања у цил>у „доброволшог” развода брака, итд. ( SÎ ). Y свим овим случајевима судска пракса je истицала јавни поредак и добре обичаје као границу слободе уговарања, без обзира што je некада одређени уговор био забранен и посебним тектом закона. Јавни поредак и добри обичаји схваћени су као општи заједнички именитељ свих забрана у матери ји уговора. 12. Као општи оквир у коме индивидуална вода може уживати правну заштиту Српски грађански законик предвиђа „јавни поредак” и „благонаравље”. На један изванредно јасан и сликовит начин овај законик прво прокламује принцип слободе уговарана, а затим одмах поставља гра-

(51) Malaurie: L'ordre public et le contrat, Reims, 1953: Marmion: Etude sur Its d’ordre public, Lyon, 1934; Pascanu: La notion d’ordre public par rapport aux frans forma! ions du droit civil, Paris, 1937; Masson: De la notion d’ordre public dans ses raports avec la jurisprudence civile et commerciale, Paris, 1899; Simon: L’ordre public en droit privé. Rennes, 19*1: Kayser: Les nullités d'ordre public, Revue trimestrielle de droit civil, 1933, erp. 1115 — 1140; Morandière: L’ordre public en droit privé interne. Etudes de droit civil à la mémoire de Henri Capitant, Paris, стр. 351—401; Saiget: Le contrat immoral, Paris, 1939; Monts: La cause immorale, Paris, 1956; Bertrand: La notion d’ordre public en matière de nullités, Lille, 1939; Vareilles-Sommières: Les lois d’Ordre Public et la dérogation аил lois,Revue de Lille, 1899; Alglave: Action du Ministère Public et théorie des Droits d’ordre public en matière civile, Paris, 1874, t. I.

f">2) Carhonnier: Théorie des obligations, Paris. 1963, стр. 202; Saiget: Le contrat immoral, Paris, 1939, стр. 346 и сл.; Monts: наведено дело, стр. 52.