Анали Правног факултета у Београду

509

ГРАНИЦЕ СЛОБОДЕ УГОВАРАЊА

глашен за пословно неспособног; фиктивни и симуловани правый посао (чл. 49—53). Ранији ГК РСФСР из 1922. године (чл. 30) предвиђао je три кахегорије правних послова који не одговарају захтевима закона: они који се непосредно противе законској забрани, они који су заключены ради изигравања закона и они који су управљени на отворено наношење штете држави. Аанашњи ГЗ РСФСР не познаје ту класифнкацију, алк и теорија и судска пракса указује на чшьешщу да противзаконити правни послови нису само они који су очигледно противни законској забрани него и они код којих je незаконити циљ брижљиво маскиран или je циљ правног посла упућен очигледној штети по интересе државе и друштва (м). Реч je о непоштовању захтева закона у најширем смислу речи. Ту се имају у виду не само законы савезних и аутономних република него и сви подзаконски акти, као и акти планирања народне привреде, a такође, и правила социјалистичке заједнице ( 61 ). Код правних послова који се непосредно противе законској забрани довољно je, да би се установила његова ништавост, супротставити га конкретној законској забрани. Тако нпр. према чл. 106. ГЗ грађанин може имати у личној својини једну стамбену зграду или део зграде који не може бити већи од 60 квадратных метара стамбене површине. Уколико би сопственик зграде или дела зграде закључио уговор противно овој законској забрани, такав уговор као противзаконит био би ништав. Уговор који би се, такође, противно непосредној законској забрани био би нпр. уговор којим би ксрисыик земљишне парделе дав ову у закуп. Та забрана je последила укидања приватне својине на земл>и у СССР-у, тако да се не може у корист физичког лица прибавит било каква закупнина поводом земљишне парделе. У судској и арбитражној пракси ређе се срећу уговори који се непосредно противе некој законској забрани. Отуда, судска пракса выше познаје оне забрагьене уговоре који се закључују у циљу изигравања закона. Ови уговори добијају спол.ньи облик пуноважног посла, али у свои дејству они скривају противзакоштгу садржину; нпр. уговор којим се продаје стамбена зграда по цени која у себи скрива и вредност земљипше парделе ништав je, jep се он у ствари закључује ради продаје земЛ'Ишне парделе, што je забранено ( 02 ). Не одговарају захтевима закона и правни послови које закључују социјалистичке организације

(м) Иоффе; Советское гражданское право, Москва, 1967, стр. 288 и сл.; Иоффе, Толстон, Новый гражданский кодекс РСФСР, Ленинград, 1965, стр. 60 и сл.

(61) Правни послови морају бити у складу са планом исто као што морају бити у складу са законом. Уколико су супротни планским задацима проглашавају се Нlпшавим; тако нпр. ако je једно предузеће, нарушавајући план расподеле, закључи уговор о испоруци својих производа другом предузећу које те произволе по плану расподелс не треба да има такав уговор као противзаконит не подлеже извршењу. Али, ако je он испуњен, онда производи које je предузепе добило и новац који je предузеће-произвођач добило за испоручене производе, подлеже одузимању у корист државног прихода (Генкин, Братусь, Лунц, Новицки: Советское гражданское право; том I, Москва, 1950, стр. 235).

(G 2) Законом je забрањена продаја зграде државног предузећа за новац, а допуштен je само бесплатни пренос од једне организације другој по одлуци овлашћеног органа. Аа би заобншли ту забрану, јсдна лењинградска привредна организација je у ствари продала другој орЈанизацији своју салу за ручавање, a продају инвентара остварила je помоћу неколико различитих уговора. Спол>а гледано, сви ти уговори су испуњавалн захтеве закона, али у суштини, они су прикридали забрањену купопродају. па je арбитража прогласила овј уговор ништавим (вид.; Иоффе, нав. дело, 289).