Анали Правног факултета у Београду

511

ГРАНИЦЕ СЛОБОДЕ УГОВАРАЊА

Додуше, Закон о парничном поступку предвиђа да суд неће уважити располагања странака ко ja су у противности са принудним прописима, јавним моралом и одредбама меЬународних уговора (чл. 3, ст. 3), али тај текст je упућен процесноправном изгледу ствари. Опште ограпичеље слободе утоварања судска пракса примењује руководећи се основным принципнма и духом друштвеног и правног поретка. При томе, опажа се, за разлику од кодификованих грађаископравних система, необично богат збир израза и појмова путем којих се то ограничегье спроводи. Ту су, пре свега, неке класичне формуле „јавни поредак”, „добри обичаји’’, „савесност и поштегье”, „јавни морал” али и „норме социјалистичког морала”, „интереси друштва”, „на штету друштвене заједнице", „основни принципи друштвеног поретка и правила јавиог морала”, и сл. На добре обпчаје и јавни поредак судови су се најчешће позпвали приликом поништења уговора због несразмерности престадије; одрицања од права на поништење теретног уговора због прекомерног оштећења; одрицања од права на опозив поклона; уступања стана под видом преноса својине на покућанству; образовања и одржаваља ванбрачне заједшгае; резервисања права продавца да одустане од уговора и да при томе задржи део примљене капаре или уговорене цене; осигурања склопљеног после насталог случаја, и др. ( 67 ). Поштење и савесност истицало се као граница дозвољеног уговарања, нарочито у случају превисоке посредничке провизије или када посредник наплати провизију од једне уговорне стране и без њеног знања наплати за исти посао провизжу и од друге уговорне стране; у случају уговора о посредовању при продаји некретнина у коме се налогодавац обавезује да плати провизију и у случају када некретнину сам прода; у случају поииштења уговора због оштећења преко половине закљученог нзмеђу привредних организација, тражи се да je сауюворник поступао противно начелу поштегьа и савесности; одредба уговора према којој зајмодавац, ако му зајмопримац у уговореном року не врати ствар исте врсте и количине, може тражити од зајмогшимца, уместо повраћаја ствари, исплату новчаног износа који знатно премаша вредност свари посматрана je као противна начелу поштења и савености ( 68 ). Као уговор противаи нормама социјалистичког

(«7) Пресуда Врхопног cvAa Југославије, Рев 883/65, Билтен судске ппаксс Впховног суда Србије, 1966. öp. 7, одлчка бр. 41: пресуда Врховног суда Хрватске, Гж 1872/69. Преглед cvackc праксе, Врхопнч суд Хпватске. 1970, I, стр. 5; реитење Впховног суда Југославије. Рев 3011/64, Збтгрка судских сдлука. ктънга IX, свеска 3, бр. одлуке 347: решење Впховног суда Босне и Хсриеговини суд Југославије, 2827/65, Билтен судске праксе Врховног суда Србије, 1966, бр. 8, стр. 37; пресуда Врховног суда Србије. Г ж 2949/56. Збирка судских оллука. књ. 11. св. I. бп. 76; пресуда Впховног суда Србије. Гж 28 с 6/56. Збирка судских оллука, кть. 11, св. 1. бр. 77; пресуда Врховног суда Словснијс. Рев 128/61, Збирка судских одлука. кк>. VI. св. 3, бр. 254: упутсгво Савезног врховног суда о начину решаваг-а спорова који настају у uejii са ванбрачним заједкицама, Су 42/54, Збирка одлука врховних судова донетих у кривичпом и грађанском судском поступку 1953—1955, Београд, 1957, стр. 42; пресуда Врховног суда Југославпје, Рев 1577/65, Збирка судских одлука, књ. X, св. 3, бр. 321; пресуда Врховног суда Југославије, Рев 2652/64, Билтен врховног суда Југославије, 1964, бр. 13. стр. 17.

(са) Пресуда Врховног привредног суда П 153/62, Збирка судских одлука, кгь. VII, св. 2, бр. 262: пресуда Врховног привредног суда П 260/64, Збирка судских одлука, књ. IX, св. 3, бр. 532; пресуда Врховног суда Словеније, 224/65, Наша законитост, 1965, sр. 6. стр. 517; пресуда Врховног привредног суда, Сл 491/58, Збирка судских одлука, књ. IV, св. 3, бр. 524; реше-Iне Врховног привредног суда, 110/66, Правки живот, 1966, бр. 2, стр. 94.