Анали Правног факултета у Београду
512
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
морала посматран je уговор о продаји одређених ствари из друштвене имовнне, по изузетно ниским ценама, у корист ограниченог круга потрошача ( ss ). Као супротап интересима друштва посматран je у судској пракси уговор о опклади којом једна страна обећава друго] одређену ствар укожо ова ступи у одређени брак ( v0 ). Схватање да заједничка градња куће без писменог уговора који се захтева чл. 145. Закона о стамбеним задругама нема правног дејства ■ — одбачено je y судској пракси као противно принципима друштвеног поретка и правилима јавног морала ( 71 ). 18. Поред огаптих ограниченна путем јавног поретка, добрих обичаја, јавног морала и сл., наше право познаје многобројна посебна ограничења слободе уговарања. Она су предвиЬена no ј единим законима и односе се како на сам акт закључења, тако и на садржину и форму уговора. Y односу на акт закључења уговора, границе слободе уговарања могу се пратити у домену обавезног закључења уговора, сагласгюсти трећег за закључење уговора, као и у домену слободе набора уговорника. Што се тичеобавезног закључења уговора, треба реЬи да je и у нашем праву правило да се уговори закључују у одсуству законског паре Вења. Али, има случајева када закон изричито предвиБа да извесна лица морају закључнти одреЬени уговор. То je нпр. случај са уговором о обавезном осигураньу одреВених лица и ствари који се по закону мора зак/ьучити ако се једно лице нађе у законом предвиВеној ситуцаији. ( ? -). То lie бити, такође, и када неко обавл>а одређену активност од ширег друштвеног интереса, као што су нпр. јавне службе превоза лица и ствари, пружање основних комуналних услуга у градским насељима, јавгш депозитари, и сл. Слобода уговарања ограничена je често и захтевом законодавца да се државни огран или неко треће лгще сагласи са закључењем одреВеног уговора. Аозвола и одобрење за закључење уговора предвиђена je у низу случајева позитивноправнкм прописима ( 73 ). Y смислу ограничења слободе избора уговоршпса постоји једна општа забрана ко ja je последица двојства својгшских режима, друштвеног и приватног. Наиме, физичка или приватноправна мща не могу бити субјекти уговора који има за предмет неку ствар која не може бити у приватној својшш. Y једпом таквом уговору избор уговорника ограничава се на друштвеноправна лица. Поред тога, извесна лица имају
(09) Решење Врховног суда Југославије, Рев 3635/63, Збирка судскнх одлука, књ. IX, св. 1, бр. 26.
(то) Пресуда Врховног суда Босые и Херцеговине, Рв 23/ 62, Бялтен Врховног суда воске и Херцеговине, 1962, бр. 4. стр. 6.
(71) Пресуда Врховног суда Југославије, Гж 13/63, Билтен судске праксе Врховног суда Србије, 1968, бр. 13, стр. 33.
(72) Према чл. 1. Закона о обавезном осигурагьу имовине и лица од 5. априла 1965. године, обавезно се осигуравају: 1. средства у друштвеној својини којима управљају радне и друге организацпје и државни органи; 2. путниця у јавно.ч превозу, посаде ваздухоплова и професионални ватрогасцн од последица несреЬног случаја; 3. корнсницч односно соиственицн ноторних возила од одговорности за штете причнњене трећим лицнма; 4. корнсниди односно сопственици ваздухоплова од одговорности за штете причигьене трећим лицима.
(73) Закон о промету зсмл.ишта и зграда од 23. јуна 1954, године чл. 20, 21, 22, 28; Основни закон о старатељству од IX. априла 1947, године чл. 23 , 25; Закон о пословним зградама и просторијама од 22. априла 1959. год. чл. 30; Закон о стамбеним односима од 22.. априла 1959. год. чл. 35; Уредба о граЬетьу од 13. августа 1958. год. чл. 2.