Анали Правног факултета у Београду

513

ГРАНИЦЕ СЛОБОДЕ УГОВАРАЊА

обавезу да своје произволе продају лицима које закон одреди ( 74 ), или je хьнхова слобода избора уговорника ограничена прочим правом куповине или пречим правом закупа ( 75 ). Y погледу ограничена саме садржине уговора, треба рећи да није редак случај да се одређени елементи уговора законом императивно одређују, нарочито цена код уговора о куиопродаји ( 7С ). Понекад се законом предвиВа о којим елементима уговора странке морају да постигну сагласност; тако je нпр. код уговора из стамбеноправне области, уговора о кредиту закљученим измеЬу банке и тражиоца кредита, уговора о грађењу, и др. ( 77 ). Ограничена у погледу садржине уговора нарочито je видљиво код уговора по приступу, чији je број све већи у нашем праву ( 78 ). Слобода странака у погледу избора начина на који ће изјавити своју вољу ограничена je постојањем већег броја формалних уговора. Још почетном нашег века у правној доктрини истакнуто je мишљење да присустзујемо „ренесанси формализма” ( 79 ). Све je више уговора који се по закону, под претњом ништавости, морају закључити у одреВеној форми. Код таквих уговора иидивидуална вол>а je потчињепа закону. Y нашем позитивном праву постоји више десетина формалних уговора, одакле се закључује да je слобода странака у погледу начина испољавања вол>е знатно ограничена ( 80 ). 19. Ако се, од архаичног права до наших дана, прати људска мисао изражена правним пропнсима и кодексима, приметиће се да je сукоб измеВу јединке и друштвене групе, индивидуализма и социјалне идеје, увек у центру пажње сваке нравно организоване заједнице. Taj сукоб у једном времену добија епилог у свестраној егзалтацији појединца над друштвом, да би у другом времену исказао енегричну превласт друштва над поједннцем. И тако се право у својој историјској осцилацији крепе на путу од.

(74) Основни закон о дувану од 17. марта 1965. год. чл. 4,5: Закон о обавезној испоруци сировина, репродукщюног материјала и друге робе ради обезбеђења одређених потребаод интереса за делу земл>у од 30. децембра 1965. год.

(7б) Закон о искоришћавању пољопривредног земл.ишта од 19. октобра 1959. год. чл. 14; Основни закон о шумама од 20, априла 1961. год. чл. 12; Основни закон о заштити споменика културе од 24. марта 1965. год. чл. 12; Закон о својини на деловима зграда од 22. априла 1959. год.

(76) Закон о друштвеној контроли цена од 22. јула 1962. год.

(77) Закон о стамбеним односима (чл. 128), Закон о пословном зградама и просторијама кон о банкама и кредитним пословима од 24. марта 1965. (чл. 113—118), Уредба о грађењу (чл. 8).

(78) Благојевић; Уговори по пристанку, Београд, 1934; Аранђеловић: Основи облигационог права, Београд, 1929, стр. 71; Вуковић: Обвезно право, књ. 11, Загреб, 1964, стр. ПО; Јакшић: Облигационо право, Сарајево, 1962, стр. 114; Перовић: Облигациоко право, I, Београд, 1968, стр. 49.

(79) Moeneclaey: De la renaissance du formalisme dans les contrais en droit civil et commercial français, Lille, 1914; Rouxel: Recherche des principes généraux régissant l'évolution contemporaine du formalisme des actes juridiques, Cherbourg, 1934; Перовий: Формалин уговори у грађанском праву, Београд, 1964.

(so) Захтев законодавца за испуњсње форме нарочито се примећује у домену промета иекретнина, стамбеноправних односа, закупних односа, имовинскоправних односа задруга и њихоеих чланова, ауторског и проналазачког права, и др. Вид.: Перовий, наведено дело, стр. 23).