Анали Правног факултета у Београду

536

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жило je да се сфера покушаја прошири на рачун сфере припремања, да се граница кажгьивости помакне унапред. Y овом ставу законодавца дошле су до изражаја идеје ошгх правних теоретичара субјективиста којима своЬенье покушаја у границе бића кривичног дела, одређивањем момента започињања извршегьа значи недовол>ну заштиту. 3. Покушај кривичног дела у нашем позитивном праву. Према члану 16. нашег КЗ, покушај кривичног дела постоји кад je извршење кривичног дела са умашљајем започето, али није довршено. Другим речима, покушај je умишљајно започињаље извршења кривичног дела ко je није довело до остварења свих обележја бића кривичног дела. Тако покушај постоји кад je извршилац умишљајно започео радњу извршења (потегао нож на лице Б на пример) али je није довршио (није пробо Б), или кад je довршио рад њу извршења (опалио je из револвера на Б) али последицу није проузроковао (није погодио Б). Из изложене законске дефиниције покушаја произлази да су саставни елементи покушаја кривоног дела: 1) да je започето дело: 2) да дело није довршено; и 3) одлука о извршењу (умиљшај). Прва два елемента карактеришу објективну, a трећи субјективну страну покушаја кривичног дела. а) Започињање извршења дела. Законодавац за појам покушаја кривичног дела у првохМ реду тражи започињање извршења. Према овоме, као покушај не може се узети свака радња, ко ja je управљена на остварење кривичне одлуке, већ само она која се узима као почетак извршегьа. На овај начин створена je граница између припремних и покушајних радњи, од којих су само ове друге кажгьиве. С тога границу између припремних радгьи и покушаја кривичног дела чини започињање извршења. \ прилог оваквог става теорија има више потврдних одговора С 2 «). Тако пре свега као разлог се наводи што се на основу припремних радгьи, не може увек утврдити да ли постоји кривична одлука. Ово се много лакше може утврдити по радњама које су ближе свршености кривичног дела. Поред тога, тек се са овнм радгьама утрожавају нравна добра, тако да je гьихово кажгьавагье сасвим оправдано. Ове опасности и нема код припремних радгьи. Не може се из тога што je неко преузео неку прштремну радгьу (на пример набавио нож ради убиства, лествице за пегьагье шли вештачки кључ ради крађе и др.) закл.учити да he он своју кривичну одлуку и остварити. Још увек има времена да он од своје одлуке одустане. Поред тога, из предузетих припремних радгьи не може се са сигурношћу ни закључити да ли je он донео одлуку за извршегье кривичног дела или се он још налази у фази оддучивагьа. То lie битина пример случај ако неко набавља средства да Си се са гьима упознао ради одлсчивања о извршењу кривичноуудела. С тога припремне радгье по својој природй још не представл>ају опасност за заштићено правно добро. Озбиљност одлуке и опасност за заштићено правно добро се внди тек из започигьагьа извршегьа, па je законодавац ово и узео као обележје за границу између некажгьивггх припрем-

(26) 3. Ј. Таховић, on. цит., С. 241; Ф. Бачић, Почетак извршења кривичних дела и . кажњиве припремне ралње, Београд, 1954, С. 131. V L , fr Q.