Анали Правног факултета у Београду

535

nOKYIUAJ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

2. Покушај кривичног дела у савременом кривичном законодавству. Y настојању да одреде границе кажњивог покушаја а тиме и његов појам савремени кривични законици различихо посхупају. Једна група кривичних законика, по узору на класичну формулу француског Кривичног законика „Почетак извршења”, мање-више на сличая начин одређује поја.м покушаја кривичног дела. Пре свега, по француском КЗ ( ls ) покушај злочина се изражава почетком његовог извршења ако овај није био обустављен или je прсмашио успех једино услед околности независних од учиниоца. По Кривичном законику СР Немачке ( 1!1 ), кажњив покушај чини онај „ко je одлуку да учини злочин или преступ започео да остварује радњама ко je сачнњавају почетак извршења тог злочина или преступа, ако je намеравани злочин или пресхуп остао недовршен”. На сличан начин формулисан je покушај и у швајцарском КЗ ( 20 ). Сличну формулацију je садржао и Кривични законик бивше Југославије ( 21 ). Друга група кривичних законика ни je имала у виду формулу „почехак нзвршења”, већ je узимала у обзир друге моменхе за ухврђиваље појма покушаја. Већина њих говори да кажњиви покушај насхаје предузимањем радњи ко je хеже односно ko je су управлзене непосредно (директно) извршењу кривичног дела. Овако одређујући овај појам они га веома пшроко форму лишу, хако да он у себи обухваха и многе припремне радње. Тако по италијанском Кривичном законику ( 22 ) кажњив покушај осхварује онај „ко изврши подобие радње које несумњиво теже неком извршењу кривичног дела”. Дански Кривични законик ( м ) узима да „радље које имају за циљ да олакшају или произведу извршење кривичног дела кажњиве су као покушај, ако хо дело не буде довршено”. Кривични законик РСФСР ( 24 ) и совјетска хеорија ј 25 ) одређују појам покушаја као умишљајно чињење непосредно управљено на остварење кривичног дела, ако при хоме дело није довршено услед околносхи независних од вол>е учиниоца. Из изложених схавова кривичних законика о појму покушаја кривичног дела, није хешко запазихи да овај појам они насхоје да одреде означавајући пре света догьу границу живохног просхора покушаја кривичног дела а химе и границу између припремне радње и самог покушаја кривичног дела. Но, истовремеко пада у очи да у тим својим настојањима већина њих уместо формуле „почехак извршења” говори о радњама које хеже, које су управљене непосредно на извршење кривичног дела. Ово напушхање класичне формуле француског КЗ могло би се објаснити химе шхо je већина хеоретичара у овој формули налазила ослонац за објективно формулисање покушаја кривичног дела, a новије време посебно буржоаског друшхва хра-

(18) Е. Garçon, on. цит., С. 22—23.

(19) Schönke Schröder, on. цит., С. 302.

(20) Швајцарски Кривични законик, Издање Института за Упоредно право, Београд. 1957, С. 5.

(21) М. Чубински, Научни и пракгични коментар Кривичног законика, Београд, 1930, С. 101.

(22) Marc Ancel, Les codes Pénaux européens, T. 11, Paris, 1957, p. 882.

(23) M. Aiicel, op. cit., p. 332.

(24) Кривични законик РСФСР, Издање Института за криминолошка и криминалистичка кстраживања. Београд, 1963, С. 5.

(25) Советское уголовное право. Часть общая. Редакторы: Здравомислов Б. В., Келина С. Г., Рашковская Ш. С., Шнейдер М. А., Москва, 1964, стр. 182—183.