Анали Правног факултета у Београду

534

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

свршено и покушано кривично дело нису врсте појединих кривичних дела, на пример убиства, принуде, краЬе итд., већ овде се ради о врстама кривичних дела гледаних као родни појам појединих кривичних дела односно општим врстама кривичних дела. Запажа се да свршено и покушано кривично дело нису једине опште врсте кривичног дела. Постоје и друге опште врсте кривичног дела као што je колективно, продужено, сложено, трајно, политичко кривично дело и др., о којима не постоје охните законске одредбе о кажњавању као за тхретходне две врсте. Због тога овде наста je хтатање разграничена свршеног и покушаног кривхгчног дела од осталих ошптих врста кривичног дела. По једном мишљењу, које код нас je заступао академик Тома Живановић ( t 6), свршено и покушано кривично дело су две појамно највише опште врсте кривичног дела. Отуда све друге опште врсте кривичног дела су само подврсте свршеног и покушаног кривхгчног дела. Због изложено особености свршено и покушано кривично дело се појављују као облици (форме) кривичног дела које се манифестује у спољњем свету, па се са тих разлога од нехшх аутора ( п ) називају облицима појаве крхгвичног дела (die Erscheinungsformen des Verbrechens). Како je задатак озог рада ххокушај кривичног дела, то после оваквог његовог емашпшовања оно ће бити у центру даљег посматрахьа. 11. ПОЈАМ ПОКУШАЈА КРИВИЧНОГ ДЕЛА 1. Генеза и реализација кривичног дела. Генезу и реализацију кривичног дела прате одређени степени. Рађање крхгвичноправног проузроковахьа je чин чије нити воде од настајања криминалне мххсли и стварања кривичне одлуке. То je степей формирахьа одлуке учшшоца. На путу даљег остварехьа те одлуке кривична воља може да не дође до краја и не успе у извршехьу крхшичног дела. Ко je замислио извршехье крхгвичног дела може се из ма каквог разлога зауставити у једном тренутку кад je сврпшо само радње прхшремагьа. То би био други степей остварења воље: припремање. Даље, учинилац може започети радњу извршења али не довршити je или не постићи после дицу, коју je хтео да постигне a коју закон предвиђа да би постојало свршено кривично дело. То je трећи степей: покушај. Најзад, ако je све свршено а проузрокована je и последила у закону ггредвиЬена, имамо пред собом четврти и последних степей: извршенье кривичног дела. На овај начин настају разлике између овако набројаних степена гепезе и рсализацххје једног кривичнохтравног проузрохсовања. Поставит тачне границе међу хыгма и тачно определит појам и садржај сваког од њих je врло тежак задатак који треба да реши наука и кривично законодавство. Ако je у закону тачно дефинисахх појам покушаја и х-ьегове границе, добија се и појам припремних радхьи које претходе покушају и појам свршеног кривхгчног дела, који долази, ако се учшхилац није задржао на покушају. Из изложеног види се да се животни простор а тиме и сфера покушаја кривичног дела простхгре између прштреме и свршеног кривхгчног дела.

(iß) Т. Живановић, on. цит., С. 98—99.

(17) В. Liszt, on. цит., С. 201.