Анали Правног факултета у Београду

533

ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

Поред изложених схватања у савременој науцн кривичног права даиас постоји још једно становиште о појму кривичног дела за ко je се може констатовати да je преовлаВујуће ( 13 ). Ово становиште повезује изложена два основна схватања у једну целину. Наиме, модерна наука кривичног права оцењујући основна схватања о појму кривичног дела долази до закључка да његов формалин појам није потпун, jep се из истог не види зашто се и које људске радње сматрају кривичним делом. С друге стране сам за себе материјални појам кривичног дела није довољан, jep не пружа гюдатке кад се и под којим условима друштвепо опасно дело сматра као кривично. С тога je настао захтев да појам кривичног дела у себи треба да садржи и материјалне и формалне елементе изражене у ььиховом ј единству и меВусобној условљености. Спајањем материјалних ј формалних елемената у.појам кривичног дела добија ce дефиниција кривичног дела у материјалном формалном смислу. Велики број аутора при одреВивању појма кривичног дела у материјалном формалном смислу у овај појам уносе поред објективних елемената и виност као субјективни елемент. Уношењем у дефиницију кривичног дела како објективних тако и субјективних елемената, а с друге стране повезујући материјалне елементе са формалним долази се до материјално формалног и објективно субјективног појма кривичног дела. Y нашој новијој литератури ( 14 ) скоро редовно кривично дело се дефинише у овом смислу, тако да се као кривично дело сматра друштвено опасно противправно, у закону одреВено, вино проузрокованье последнце људском радњом. Ову дефиницију кривичног дела ћемо и ми прихватити у нашим даљим излагањима посматране проблематике. 2. Највшии видови кривичног дела. Прихваћена дефинпција појма кривичног дела представља скуп одреВених елемената кривичног дела. Сви ови општи елементи појма кривичног дела су садржани у законом описании бићима појединих крнвичних дела. Њихово потпуно остварење од стране учинноца говори с једне стране о његовом постишутом намераваном резултату циљу, а с друге о остварењу кривичног дела у целини. Y том случају кривично дело се појављује у виду свршегюг кривичног дела за које ће се учинилац казнити. Но, у случају не постојања ма и једног од елемената кривичног дела, кривично дело неВе постојати у целини, па учинилац по општем принципу у кривичном праву неће кривично одговарати. МеВутим, упркос овом општем принципу у случају покушаја кривичног дела и поред тога што код њега не постоји један елемент кривичног дела учинилац долази у једну особену ситуацију ко ja повлачи одгсворност за недовршено кривично дело, односно кривично дело покушаја. С тога, може се рећи да je у овом случају реч о другом појавном виду кривичног дела. Видови кривичног дела у облику свршеног и покушаног кривичног дела су манифестације једног истог генусног (родног) појма ( ls ). Наиме,

(13) Е. Garçon, on. цит., с. 24, П. Bovaa, on. цит., с. 210, Schönke Schröder, Strafgezetzbuch. Kommentar, 15. Auf!., München, 1970. S. 9—16, J. Таховић. Кривично ппаво, Општи део, Београд, 1961, С. 85. Н. Срзентић A. Оаић, Кривпчноп рано ФНРЈ, Општи део, Београд, 1961, С. 97, М. Радовановић, on. цит., С. 70.

(п) В. J. Таховић, on. цит., С. 86. М. Радовановић, on. цит., С. 71. (is) Т. Живановић, Основни проблеми, оп. цит., С. 99.