Анали Правног факултета у Београду

532

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

При одређивању формалног појма кривичног дела, поставља се питање да ли у овај појам као један од његових елемеяаха треба унети и виност. Наиме, да ли се кривично дело има сматрати само као радња (односно и последица) или као вина радња. Велики број аутора, почев од Лисста уноси у појам кривичног дела виност. Ово гледшпхе се сматра опште усвојеним у Немачкој ( 5 ), Француској ( с ) и совјетској литератури ( 7 ). Овакав појам кривичног дела познат je под именем објективно-субјективни формални појам кривичног дела. МеЬутим, мањи број аутора сматра да виност као субјективни елемент није обележје кривичног дела, већ у овај појам уносе само објективне елементе. Овакав појам кривичног дела je познат под називом објективни формални појам кривичног дела. Објективни појам кривичног дела je нарочито разрадио академик Тома Живановић ( 8 ) који сматра да субјективне елементе треба разматрати у вези са кривицем, a појам кривичног дела треба посматрати чисто објективно и без икаквих субјективних елемената. Доследно овоме, у систем кривичног права поред кривичног дела и казне као основних правних бића, треба као посебно нравно биће, као један основни кривичноправни појам, увести и појам кривице. Према овоме схватању кривично дело je проузроковање последиде л>удском радњом, која не мора да буде вина, a људска радња се дефинише потпуно објектнвно. Материјалном појму кривичног дела у кривичноправној .литератури je посвећено знатно мање пажње. У овом смислу појам кривичног дела неки аутори, као на пример H. Grotius ( s ), су изводили из садржпне щшродног права, а друти као Гарофало ( 10 ) су га тражиди у колективним осећањима заједничким читавом цивнлизованом делу човечанства. Према социолошким теоријама материја.ши појам кривичног дела се састоји у повреди потреба једног одређеног друштва односно у његовој друштвеној опасности. Тако по Ferriu ( п ) кривично дело je оно дело ко je je опасно за друштво и потиче из егоистичких и асоцијалних побуда и вреВа услове живота једног друштва у датом моменту. Новије социолошке теорије на кривично дело гледају више са криминолошког аспекта и по њима кривично дело je друштвено опасно дело ко je je супротно владајућој гругаг која je у датом друштву-држави владајућа односно распола;ке влашпу. Тако по Sutherland ( ,2 ) кривично дело je људско владање које ce састојн y диференцијалној асоцијацији која je последица друштвене дезорганизацнје настале услед разних промена и сукоба (конфликата) у друштву. Досадашња излагања о појму кривичног дела указују на закључак да наука познаје два оваква појма: материјални и формални појам.

(5) Я. Welzel, Das Deutsche Strafrecht, 6. Auf!., Berlin, 1958, S. 26.

(o) t. Garçon, Code pénal Annoté, T. I, Paris, 1952, p. 23; P. Bouza et J. Pinatel, Traité de troit pénal et criminologie, T. I, Paris, 1963, p. 208.

(7) Советское уголовное право. Часть общая. Редакторы: Здравомыслов Б. В., Келина С. Г. Рашковская, Ш. С. Шнепаер М. А., Москва, 1964, стр. 182.

(8) Т. Жпвановић, Основни пробле\ш кривичног права, Београд, 1930, С. 99. (ö) Према М. Радовановић, Кривично право, Општи део, Београд, 1966, С. 160.

(io) R. Garofalo, La Criminologie, t éd., Paris, 1905, p. 15—36, цит. према M. Радовано вићу, on. цит., С. 160.

(и) Према М. Радовановићу, on. цит., С. 70.

(le) Н. Sutherland, Principes of Criminology, New York, 1960, p. 6—B.