Анали Правног факултета у Београду

531

ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

I. ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ДЕЛА И НАЈВИШИ ВИДОВИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА 1. Појам кривичног дела. Y теорији кривичног права многи ауторитети су се огледали на проблему одређивања појма кривичног дела, изражавајући различита схватања. Резултати напора да се уоквири и дефинише увек актуелно друштвено зло кривишно дело, пружили су велики број дефшшција. Но, све оне углавном су израз два становишха са кога je посматрано кривично дело. Услед тога у теорији постоје две врсте појма кривичног дела: формалин и материјални појам кривичног дела. О појму кривичног дела у формалном смислу постоје три схватања. Једно од њпх, названо јуридистичким или нормативним, схвата кривично дело као један чисто правни појам. Према овом појму кривично дело je вина казном угрожека повреда норме. Овакво схватање je нарочито заступало у немачкој литератури и први га je формулисао Биндинг С 1 ). Исто схватање заступао je и Фингер ( 2 ). Истнчући повреду норме (противност норми) као основни елемент кривичног дела, заступници овог схватања апсхрахују потпуно чивешще да je кривично дело не само један правый појам, него да je и један догађај у спољњем свету као и сваки друга, добар или рђав, један реални односно физички феномен. Друго схватање појма кривичног дела управо то не апстрахује, него баш на томе заснйва појам кривичног дела, па се и назива реалистичким. Према овом схватању, које заступа Франц фон Лист ( 3 ), кривично дело je противправна вина кажњива радња. Најзад, треће схватање појма крггвпчног дела сматра кривично дело као једну чињеницу, која je симптом друге једне чиlьенице и зато je њени аутори називају симптоматском ( 4 ).

(*) Приступно предавање одржано на Правном факултету у Београду, 13. маја 1971. године.

(1) Binding, Handbuch des Strafrechts, Berlin, 1885, S. 503, 529, 56.

(2) Finger, Lehrbuch des deutschen Strafrechts, Berlin, 1904, S. 371—372.

(3) F. V. Liszt, Lehrbuch des deutschen Strafrechts, 23. Auf!., Berlin, und Leipzig, 1921, S. 190; isto H. Meyer Ph. Allfeld, Lehrbuch des deutschen Strafrechts, 8. Aufl., Leipzig, 1922, S. 98.

(4) Tesar, Die Symptomatische Bedeutung des verbrecherischen Verhahtens, Berlin, 1907, S. 199.