Анали Правног факултета у Београду

540

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

делом припремања, радња и умишљај, док je последица изостала и код покршаја и код кривичног дела припремања. Радња у бићу свршеног кривичног дела и покушаја, као и у бићу кривичног дела припремања, усмерена je на оствареље законом забрањеног циља. Но, и поред тога што на овој линији изгледа да радња повезује ова бића, у суштини овде je реч о привидној вези, која произилази из обележја радњи као физичког акта а не као елемента биђа кривичног дела. Да би се ово открило, довољно je да се само мало задржи на једном таквом понашању. Радња у случају свршеног и покушаног кривичног дела има исто значенье (на пример, код крађе). Та радња je у закону'- означена као елеменат бића конкретног кривичног дела. Но, радња прнпремања на пример, набавл>ан>а отрова у нам ери убиства, која несумњиво има кривичноправни карактер, не представља ону радњу која je елеменат бића кривичног дела убиства ко je се намерава да изврши, као што и набављање колца ради задавања ударца не представља елеменат телесне повреде. Ови случајеви говоре да радња савршеног кривичног дела и покушаја има другачије значење од радње код кривичног дела припремања. Радња код свршеног кривичног дела и покушаја кривичног дела je елеменат бића кривичног дела, па отуда она и није заједничко обележје ко je ова дела повезују. Из овога произилази да су овде у питању две, по својој природи и квалитету различите радње. Код свршеног кривичног дела и покушаја кривичног дела у питању je радња извршења, а код кривичног дела припремања, радња припрем ања ко ja претходи започињању радње извршења, а служи као олакшица за остваривање бића кривичног дела. Што се тиче другог елемента умишљаја, заједничког како за биће свршеног и покушаног кривичног дела, тако и за бийе кривичног дела припремања, он je код ових проузроковања исти. Но, он се код свршеног кривичног дела и покушаја кривичног дела испол>ава у радњи ко ja je елеменат бића кривичног дела, а код кривичног дела прштремања се изражава у предузимању радње која не улази у биће кривичног дела. Тако, на пример, умишљај да се изврши убиство, плус радња ко ja се састоји у набављању ватреног оружја, представља увек кривично дело припремања, јер ова радньа набављања тог оружја није радња елеменат кривичног дела чије се извшегье прицрема. Према томе, код покушаја кривичног дела у односу на свршено кривично дело не постоји један елеменат потпуног бића кривичног дела последила, док код кривичног дела припремања постоји само један елеменат потпуног бића кривичног дела умишљај. Из овакве анализе учења о бићу кривичног дела може се закључити да покушај кривичног дела садржи: радњу (елемент бића кривичног дела) плус умишљај, за разлику од кривггчног дела припремања чији су елементи радња (која није елемент бића кривичног дела) плус умишљај. Но, у односу на покушај, свршено кривично дело садржи: радњу (елемент бића) кривичног дела, плус умишљај , плус последицу. Овако сагледавање покушаја кривичног дела указу je на разрешавање проблема „започшьавье извршења” а тиме и разграничена припреме од покушаја. Од припремних радњи покушај се разликује по толп’ што je код овога већ започета радња